Викиречник

кочијаш

kočijaš

kočijaš (српски, ћир. кочијаш)

уреди

Именица

уреди

kočijaš, м

Облици:

  1. -áša [1]
  1. kočìjāš [1]
  2. kočìjāš [1]

Значења:

  1. Onaj koji upravlja kolima sa konjskom zapregom. [2] Лупак Водник Клокотич Равник Јабалче Нермиђ Крашово[1]
  2. Osoba koja u svadbi upravlja kolima u kojima se vozi kum. [1]
  3. Fijakerista. [3] Вајска Кула Бегеч Чуруг Госпођинци Шајкаш Каћ Гардиновци Тител Конак[1]
  4. Isto. [1]
  5. Natprirodna bića koja se po verovanju vezuju za Todorov dan. [2] Лупак Водник Клокотич Равник Јабалче Нермиђ Крашово[1]
  6. Onaj koji vodi konja. [1]
  7. Prilikom oranja, drljanja i sl. konjskom zapregom. [1]
  8. Prilikom vršidbe. [1]
  9. Osoba koja, u okviru porodične zadruge, brine o konjima. [1]

Примери:

  1. Kočijáši mȅtu brȏnѕe, zvéčke i prȁporce na kònje. [4] [5] [6] [7] [8] [3] [9] [10] Кумане Јамена Моровић Вашица Гибарац Бачинци Сот Сремска Рача Кукујевци Мартинци Ердевик Лежимир Свилош Лаћарак Сремска Митровица Јазак Черевић Сремска Каменица Буковац Јарак Хртковци Вогањ Врдник Кленак Платичево Грабовци Огар Купиново Карловчић Прхово Голубинци Марадик Крушедол Бешка Крчедин Белегиш Нови Сланкамен Бољевци Старчево Батајница Мартонош Суботица Пачир Сивац Бачки Брестовац Бајша Ада Мол Кула Вајска Кула Лалић Силбаш Дероње Деспотово Равно Село Змајево Турија Бечеј Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Шајкаш Вилово Гардиновци Тител Бачка Паланка Бегеч Руменка Ченеј Нови Сад Бачко Градиште Српски Крстур Банатско Аранђелово Санад Мокрин Падеј Нови Кнежевац Иђош Кикинда Ново Милошево Српска Црња Радојево Нови Бечеј Башаид Меленци Итебеј Житиште Тараш Елемир Арадац Зрењанин Ботош Бока Конак Маргита Велико Средиште Орловат Перлез Фаркаждин Идвор Чента Сефкерин Иланџа Алибунар Вршац Уљма Панчево Црепаја Омољица Баваниште Долово Делиблато Ковин Бела Црква Деска Батања [1]
  2. Zvȁo se kočìjāš kȍ tȅra kònje. Товаришево [1]
  3. Mȋ smo ìmali trȋ kočijáša kòji su nòsili rȇdom u Beógrad mléko. Војка [1]
  4. DŽȁndār sèdi sa kočijášima nà koli. Сомбор [1]
  5. Kumovski kočijaš ili kumovski momak je najčešće neko od kumove braće, a može i od drugova. On tera kumova kola i treba da je veoma sposoban kočijaš, jer pojedini svati uz put teže da obi đu ku ma, a on to ne sme do zvo li ti „ni za ži vu gla vu”. [11] [1]
  6. Tu je i stan prvog „paradoškog” kočijaša, koji je zbog odgovornosti posla bio bolje plaćen od ostalih kočijaša. [12] Сомбор [1]
  7. Tàkō su ga zváli kočìjāš, ȏn je tȅro kònje, rádijo, i òro i dŕljo i svȅ. Суботица [1]
  8. Tȃj što i dr̀ži je kočìjāš. [13] Жабаљ [1]
  9. Pre nego što se počne vŕći, mora se nasaditi vȑšāj, staviti násad, tj. poređati razvezane snopove u krug na vȑšaj. U sredini kočìjāš drži povodac, a àjkāč tera konja da ide ukrug i da mlati klasje. [13] Чуруг Жабаљ Каћ [1]
  10. U Staparu, kao i po okolnim salašima, živelo se u kućnim zadrugama, koje su imale i po 15—20 članova. Bila je izvršena podela posla među članovima porodice. Onaj koji je išao za plugom zvao se „ratar”, onaj koji je čuvao ovce zvao se „čoban”. „Govedar” ili „volar” se starao o govedima, „kočijaš” je vodio računa o konjima, „pastir” je čuvao goveda. [14] [1]


Изрази:

  1. Psovati/pcovati ko ˜ ("ružno i mnogo psovati"). Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 Михај Н. Радан, Карашевска митолошка и демонолошка лескика. — КЖ, 4 (128), децембар 2002, 10—12, стр. 11.
  3. ↑ 3,0 3,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  4. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 128, 139.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 64, 119, 123.
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 111, 336, 452.
  7. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 402.
  8. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 83.
  9. ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  10. ↑ Јован Јерков, Мочење — топљење конопље у Срба у Батањи тридесетих година. — ЕСМ, 3, 2001, 118—123.НОВ Весна Марјановић, Савремене трансформације новогодишњих обичаја Војводине. — Рад, 35, 1993, 177—186, стр. 121.
  11. ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 53.
  12. ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 211.
  13. ↑ 13,0 13,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  14. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 85.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=kočijaš&oldid=387989”