Викиречник

оглавник

oglavnik

oglavnik (српски, ћир. оглавник)

уреди

Именица

уреди

oglavnik, м

Примери:

  1. Oglàvnīk — na glávi što na kònju; tȕ ȉma tàko nȅka pètljica. Обзир [1]
  2. Kajási, oglàvnīk — na čèga ga tȅraš i ùpraljaš. [2] Ђала Пачир Сомбор Мол Сивац Лалић Дероње Српски Крстур Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Меленци Ловра Деска [1]


Синоними:

  1. oglavina [3] Ченеј [1]
  2. rajf [3] Ченеј [1]


Референце

уреди
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. ↑ 3,0 3,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=oglavnik&oldid=377215”