прико

priko

priko (српски, ћир. прико)

Предлог

priko, пред.

Облици:

1. koji, pokazuje
2. prȉko

Значења:

1. Položaj ili kretanje s jedne strane čega na drugu, suprotnu stranu.
2. Položaj, stanje, ili kretanje povrh čega, predmet, mesto, povrh koga je upravljena radnja, kretanje.
3. Lice ili sredstvo pomoću ili posredstvom koga se vrši radnja.
4. Količinu iznad nekog broja, više od.

Примери:

1. Ȍnda gȁziš prikò te mlȁke pa ìdēš nà njivu. Дероње
2. Bílo je bȁš kod mène prikò bāšče, ròditelji su ìmali njȗ jedìnicu, i dò kraja živòta je nísu vȉše tȅli da vȉdidu. Кула
3. Od ȍpštine ka[d] dȏđeš do spaìluka (tȗ je spaìluk bȉjo; vèliki magàzīn, priko púta kàštīlj — kȕća spàīnska; tȗ su dèca sȉročādi, kòi nȇmu òca — dȍm se sȁd tȏ zòve), smòtaš na lȇvu strȃnu. Ново Милошево Мартонош Бечеј Госпођинци Мокрин Кумане Батања Деска
4. Ràšīrim pònjavu, mȅtem priko kolíca, mȅtem dȁske i tȗ nàmlātim [seme]. Дероње Башаид
5. Tòrbicu njèmu priko rȁmena. Обреж
6. Uvèdu kònja ùnūtra ù sobu, mȅtu priko kònja obàlije: tȏ je plátno svilèno u bòji (plávo, rózli — kȁko kȏ ȍće, vȍle) i prȉko tȏg plátna tȉl. Кумане
7. I čȕla Náda priko telefóna, od stàrije ćérke, da je Bóba iz Đále òčo ȕprāvo u Bògrad. Ђала
8. Ȉzjutra dȏđemo u brigádu i tȗ se skȕpīmo: nȅkad ȉma nȃs do dvádeset, nȅkad i prȉko dvádeset. Мокрин

Изрази:

1. tražiti ˜ leba pogače ("biti neskroman"). Сенпетер
2. Žednog ˜ vode privesti ("prevariti nekoga"). Ковиљ