роља
rolja
Именица
уредиrolja, ж
Облици:
Значења:
- Naprava u obliku podužeg štapa, kojom se nekada glačalo, roljalo rublje. [1]
- Vrsta bunara iz kojeg se voda vadi okretanjem točka ili ručice. Итебеј Тараш[1]
- Valjkasti deo sprave za pritiskanje, gnječenje. [1]
- Kraće okruglo drvo. Црвена Црква[1]
- Zadnjica, tur. Вршац[1]
- Muški polni organ. Црвена Црква[1]
Примери:
- Níje bílo pȇglajs nego rólja, pa nȁvije na oklàgiju pa rȏlja, ìzrōlja pa mȅte ù tāj òrmān. [2] Итебеј [1]
- Ako ìmaš zgȕžvan vȅš, kako si prála, ga umòtaš oko rólje, málko postòji i ȍndak ga razvúčeš i pritȋskaš svȕd s njȏm ko tȇsto. [2] Јаша Томић Јамена Вашица Моровић Ердевик Мартинци Шуљам Хртковци Прхово Сомбор Сивац Стапар Лалић Руменка Санад Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Ботош Добрица Маргита Велико Средиште Вршац Сефкерин Врачев Гај Ковин Иванда [1]
- Rólja je bíla. Tȏ je kao dèbela oklàgija. [2] Перлез [1]
- Tȏ je rólja na bunáru. [2] Меленци Тараш Арадац Ботош Добрица Кајтасово [1]
- Rolju vuku dva konja i na njoj sedi kočijaš da bi bila teža. [3] Ново Милошево Јасеново Иванда [1]
- Tȁmo dòčeku drȕgi pa svȓnu nȁtrag snȉže kroz drȕgu rólju. [4] Итебеј [1]
- Kada [j]e ȏn ìzvūko, on lagáno ovàko se òkrēće s òti kljéštima i kroz òtu rólju će da pȕsti tȗ bȁksu. [1]
- Òni tȏ znádu kada [j]e tȏ ùgrejano i kada se ùvāti sve èno zȁ drugo, a òvāmo iza léđa mu stòju rólje. [1]
- Rólja mȍž da ti izȃđe dȅblja il tȁnja, závisi kako umȇsiš, al ako je dȅblja, ȍnak lȉči na ròlāt. Јаша Томић [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Збирка речи Милутина Ж. Павлова.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 517.
- ↑ Соња Бајандићева Јовановић, Терај кера, лутко моја бела (Војвођански речник за Панонце-почетнике). Нови Сад (Дневник), 2007, 149 стр.