Викиречник

вȁтати

vȁtati

vȁtati (српски, ћир. ва̏тати)

уреди

Глагол

уреди

vȁtati, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. vatati [1]
  2. -am, vatati [1]

Значења:

  1. Uzimati, dočekivati rukama, zadržavajući nekoga ili nešto. [1]
  2. Loviti ribu. [1]
  3. Mamiti pčele u košnicu. [1]
  4. Uprezati konje ili volove. [1]
  5. Skupljati, zahvatati tečnost. [1]
  6. Uzimati u usta, gutati (o živo ti nja ma). [1]
  7. Zaigrati u kolu. [1]
  8. Zaticati nekoga u nečemu nedozvoljenom; kažnjavati. [1]
  9. Određivati pravac, držati se pravca. [1]
  10. Zapremati. [1]
  11. Obuzimati, savlađivati (o bolesti i sl.). [1]
  12. Ukrcavati se u neko prevozno sred stvo. [1]
  13. Zauzeti mesto. [1]
  14. Prostirati se. [1]
  15. Dohvatati, dosezati. [1]
  16. Dosezati do nečega. [1]
  17. Hvatati se za ruke u igri, kolu. [1]
  18. Laćati se posla. [1]
  19. Prianjati, lepiti se. [1]
  20. Nastajati, spuštati se (o mraku, magli i sl.). [1]

Примери:

  1. Òna se pȅnjala gȍre ko muškárac i vȁtala vrápce. [2] [3] [4] [5] Нови Сад Чуруг Госпођинци Бегеч Српски Крстур Мокрин Падеј Иђош Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Башаид Кумане Итебеј Међа Житиште Елемир Јаша Томић Бока Неузина Шурјан Добрица Фаркаждин Орловат Томашевац Сакуле Сефкерин Вршац Иланџа Иванда Ченеј [1]# И то̑ се нау̀чило та̏мо заву́ћ па та̏мо и о̏нда та̀ко ва̏ћа пи̏лиће. Суботица [1]# Ста̑ри ри̏ба̄ри ка̑жу — ва̏тај ри̏бу у кр́тогу кад су ју̑лске вру̏ћине. Ковиљ [1]
  2. Belu ribu smo najviše vatali. [6] [7] [2] [3] [8] Србобран Стари Сланкамен Кленак Сремски Карловци Мол Арадац Дероње Бачка Паланка Бегеч Нови Сад Гардиновци Падеј Житиште Елемир Чента Вршац [1]
  3. Soma većinom poklapačom vatamo. Бачко Градиште [1]# Ва̏там ро̑ј ма̏тичњаком, то̑ је тра́ва. [9] Конак Нештин Моровић Ердевик Визић Дивош Сремска Митровица Черевић Бешеново Кленак Рума Ириг Мол Сомбор Сивац Кула Србобран Гардиновци Мошорин Иђош Зрењанин Бока Маргита Иланџа Ковин [1]# Ѝмали смо ко̏ла кра̏тка кад ѝде̄ се у гра̑д, нѐ мо̄ра се ва̏тати два̑ ко̀ња, већ с у̀ва̄ти јѐда̄н ко̏њ па се ѝде на пѝјацу. Ченеј [1]
  4. Óde kòd nās ne vȁtadu krȁve [u kola] s kȍnjima. [10] [2] [8] Павлиш Јамена Моровић Вашица Гибарац Сот Сремска Рача Кукујевци Мартинци Ердевик Лежимир Свилош Сремска Митровица Јазак Черевић Сремска Каменица Вогањ Врдник Кленак Платичево Грабовци Огар Купиново Карловчић Прхово Војка Голубинци Марадик Крушедол Бешка Крчедин Белегиш Нови Сланкамен Бољевци Старчево Батајница Мартонош Суботица Сомбор Пачир Сивац Бачки Брестовац Бајша Мол Кула Вајска Кула Лалић Силбаш Дероње Деспотово Змајево Турија Чуруг Госпођинци Каћ Шајкаш Гардиновци Тител Бачка Паланка Бегеч Руменка Ченеј Нови Сад Бачко Градиште Српски Крстур Банатско Аранђелово Санад Мокрин Падеј Иђош Кикинда Ново Милошево Српска Црња Радојево Нови Бечеј Башаид Меленци Итебеј Кумане Житиште Тараш Елемир Арадац Зрењанин Ботош Конак Маргита Велико Средиште Орловат Перлез Идвор Чента Сефкерин Добрица Иланџа Алибунар Вршац Уљма Панчево Црепаја Омољица Баваниште Долово Делиблато Ковин Бела Црква Банатска Паланка [1]
  5. I ȍnda kočijáši vȁtaju (prégaju) kònje i ȍnda sȅdāmo nà kola. Сента [1]# Ва̏там ки̏шницу да о̀перем ко̏су. Ковиљ Каћ [1]# Младожења држи на врх ноги (чизми) шефељ, а млада ваће воду. [11] Крашово [1]# О̏ндак до̑ђу и на ле́то ста̏ну и кљу̏цају, [ласте] ва̏тају пче̏ле — то зове́мо брегуни̏це. [6] Избиште [1]
  6. On [som] dođe i oma vata onog rovca. Кленак [1]# Кад се кре̑немо, о̏ма ко̏ло ва̏та̄мо. Га́ја, о̑н сто̀јӣ, ми̑ о̏дма јѐдни де̏сно, јѐдни ле̑во кре̑ћемо се и ва̏та̄мо ко̏ло. [8] Бачка Паланка Вршац [1]# А о̏нда су ва̏тали те̏ љу̑де. [5] Ђала Ченеј [1]
  7. Óde je ȕ no vréme bȉo jáki švȅrc; švȅrcovāli (krȉjūći tȑgovāli — tr̀govina bez póreza, fìnanci to vȁtali). Рума [1]# Ватај леву страну. Вршац [1]
  8. Ȍn je kònopac prȕžio z brȇga ȕpravo na ȕlicu i tàko su vȁtali právac. Шимановци [1]# Ово буре вата пецто литри. Сомбор Вршац [1]# Муке су ме ватале још кад ми је [лекар] шио [прст], ал сам дао и он оцеко. Ченеј [1]
  9. Čim dođe veče, vata ga strah. Сомбор [1]# Где̏ ти̑ ва̏таш афто̀бус?. Ковиљ [1]
  10. Mȋ smo pȍse vȁtali drȕgi vȏz. Павлиш Каћ [1]# Ва̏таш ре̑да. [2] [5] Томашевац Ченеј [1]
  11. Jȃ ću da kȗpim kȃrte a tȋ vȁtaj mesto i tèbi i mèni. Ковиљ [1]# То̑ је све̏ ва̏тало то̏ А̏лмашко гро̑бље. Нови Сад [1]# Било је коња који су репом ватали кајас. [12] Ченеј [1]# То се на̀прави бла̏та, о̏ндак и̏ма да̀ска, та̀ка, фа̏ћа ко̀лко [ј]е. И̏ма гво̀здени ра́ма од о̏брӯча, колѝкӣ је цре̑п и то̑ се ме̏те на да̀ску. Мартонош [1]# Када ма̏тица бу̏де пр̑ва ко̏ја иза̑ђе, дру̏га, тре̏ћа, о̏на да́је зна̑к сво̏јим пче̏лама и о̏не изла̏зу на̏поље из ко̏шнице и ва̏тају се на др̏во. Ро̑ј се ва̏та за гра̑ну, не̏кад и за ста́бло. Черевић [1]
  12. I ȍndak òna bȑzo, kad se ròji, ìzlazi i vȁta se za nȃjvȉšlje dȑvo. [2] [9] [5] Иланџа Ердевик Јарак Рума Сомбор Пачир Жабаљ Српски Крстур Радојево Башаид Меленци Вршац Долово Дупљаја Ковин Ченеј [1]# Заи̏гру ко̏ло и о̏ндак се ови̏ дру̏ги сви̏ ва̏таду поред ње̏га и поред девоја́ка. Јасеново Вршац [1]# Ни́сам се ја̏ ва̏то да чи̏стим. [5] Башаид Сомбор Ченеј [1]# Што се земља вата за ашов. [5] Сомбор Вршац Ченеј [1]# Кад ве̏ћ је ве̏че, су́то се ва̏та, о̏нда дево̑јке по̏ђу ку̏ћи. [5] Јасеново Вршац Ченеј [1]


Изрази:

  1. ˜ na larmu ("vikati da bi se prikrilo neznanje, nemoć, slabost, nedostatak argumenata i sl."; "Kad si junak, tuci se a nemoj da „vataš na larmu”"). Црвена Црква [1]
  2. vȁtati seza glȃvu ("biti na velikoj muci"). [1]
  3. ˜za rȇč a. ("koristiti se tuđom izjavom, na nečiju štetu ili korist"). Вршац [1]
  4. ˜kȍren ("jačati, osvajati"). Вршац [1]
  5. vȁtati se za slȃmku ("polagati poslednju nadu"). Вршац [1]
  6. ˜za gȕšu ("prisiljavati nekoga na nešto"). Вршац [1]
  7. ko da su ga nàbućkalo vȁtali ("ružan, neugledan"). Каћ Ковиљ [1]
  8. ˜na sȕze ("zloupotrebljavati nečiju sažaljivost"). Ковиљ Вршац [1]
  9. vȁtati seu kóštac ("suočavati se sa nekim problemom"). Вршац [1]
  10. ˜zjȁle ("besposličariti, dosađivati se"). Черевић Ковиљ Мокрин Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]
  11. ˜mȃ ("isto"). Вршац [1]
  12. ˜maglu ("bežati"). Ковиљ Вршац [1]
  13. b.uz negaciju, u direktnom obraćanju ("ne uzimati kao sasvim pouzdano ono što je neko rekao"; "Jȃ mȉslim da je tàko, al nèmoj me vȁtati za rȇč"). Ковиљ Вршац [1]
  14. vȁtati seza tŕbu od smȅja ("grohotom se smejati"). Вршац [1]
  15. vȁćatikrȃj s krȁjem ("teško živeti, oskudevati"). Сомбор [1]
  16. vȁtati seza kȍse ("uviđati da je prekasno za nešto"). Вршац [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 111, 118, 119, 348. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ↑ 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 164, 242. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17, 148, 152, 192.
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 5,6 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  6. ↑ 6,0 6,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  7. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 227, 228. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  9. ↑ 9,0 9,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  10. ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  11. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 67, 68, 77.
  12. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 124.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=vȁtati&oldid=397671”