Викиречник:Ruski

Ruski jezik je zvanični jezik Ruske Federacije, Belorusije, Kazahstana i Kirgizije, a u prošlo doba bio je jezik međunarodne komunikacije u SSSR. Osim Rusije, koristi se u zemljama koje su ranije bile u sastavu SSSR, te isto tako i na područjima kompaktnog stanovištva emigranata iz zemalja bivšeg SSSR, kao što su Izrael, Nemačka, Kanada, SAD, itd. - kao maternji jezik dela stanovništva i kao jezik međunarodne komunikacije. U Izraelu, na primer, prema podacima popisa stanovništva iz 1999. živi 750 hiljada iseljenih iz SSSR. Tamo se objavljuju ruski listovi, te funkcionišu ruske radio-stanice i televizijski kanali. Određeni broj onih koji znaju ruski nalazi se u Istočnoj Evropi, gde je ruski do nedavno bio obavezan predmet u školama.

Prema podacima Kembridžove enciklopedije jezika, ruski kao prvi ili drugi jezik govori preko 455 miliona ljudi.^[1] Prema podacima časopisa „Language Monthly“ (№ 3 za 1997), oko 285 miliona ljudi u svetu govori ruski jezik, što ga čini 4. jezikom po rasprostranjenosti. Od ovih, oko 160 miliona ga zove maternjim (što ga čini u tom pogledu 7. u svetu). Ruski jezik je jedan od 6 zvaničnih jezika UN. Godine 1999. proglašen je za četvrti najuticajniji jezik na svetu.^[2]

Istorija uredi

Pripada istočnoj grupi slovenskih jezika.

Kako se smatra, između 2. i 1. milenijuma p.n.e. od indoevropskih jezika se izdvojio protoslovenski dijalekat, koji se tokom 1. milenijuma preoblikovao u praslovenski jezik; u 6., 7. odnosno 8. veku posle Hrista raspao se na tri grupe: istočnu, zapadnu i južnu. Uz osnove istočnoslovenskog (koji se takođe zove i staroruski, odnosno древнерусский na ruskom, kad ga treba izdvojiti od ruskog jezika Moskovskog knežestva]) između 14. i 15. veka nastali su savremeni ruski, ukrajinski, i beloruski. Između 16. i 17. veka nastali su i severno- odnosno južnoruski dijalekti, sa hibridnim srednjeruskim u međuprostoru.

Centralizacija putem radija i televizije umanjuje razliku među dijalektima, ali samo u izvesnoj meri; sami izgovori stanovnika Moskve i Sankt Peterburga, dvaju najvećih grada, razlikuje se po naglasku.

Ruski jezik se piše ruskim pismom, u čijoj je osnovi ćirilica.

„Слово о полку Игореве“ je među najpoznatijim i najstarijim književnim delima, dok je „Повесть временных лет“ među najpoznatijim delima srednjeg veka.

Osnovne reči i rečenice na ruskom jeziku uredi

(U zagradama je data približna transkripcija na srpskom jeziku. Podebljani delovi teksta označavaju mesto naglaska u reči)

Да (Da) - Da
Нет (Njet) - Ne
Здравствуйте (Zdrastvujte) - Zdravo
Спасибо (Spasiba) - Hvala.
Не за что (Njezašta) - Nema na čemu.
Доброе утро (Dobraje utra) - Dobro jutro
Добрый день (Dobrij djenj) - Dobar dan
Добрый вечер (Dobrij vjećer) - Dovro veče
До свидания (Da svidanjija) - Do viđenja.
Как tebя зовут? (Kak vas zavut?) - Kako se zovete?
Меня зовут (Minja zavut ...) - Zovem se ...
Пожалуйста (Pažalsta) - Molim Vas/te
Извините (Izvinjitje) - Izvinite
Я (ja) - ja
Мы (mi) - mi
Ты (ti) - ti
вы (vi) - vi
они (anji-) - oni
Как дела (Kak djila)? - Kako ste?
Большое спасибо. Хорошо, а у вас? (Baljšoje spasiba. Harašo, a u vas?)? - Mnogo hvala. Dobro, a vi?
жена (žena) - Supruga, žena
муж (muš) - Suprug, muž
слово (slova) - reč
буква (bukva) - slovo

Ruski jezik posle Sovjetskog Saveza - političke teme uredi

Usled raspada SSSR većina ponovo nezavisnih zemalja je otpočela politiku takozvane derusifikacije, mada u ovim zemljama i danas žive mnogobrojne etnički i jezički ruske manjine. Ovo se najpre desilo u zemljama Baltika, Moldaviji i Turkmenistanu. Ovakva politika dovela je do potpunog prekida školovanja na ruskom jeziku, prekid finansiranja lokalnih radio i televizijskih programa na ruskom jeziku, kao i za prevođenje radio i televizijskih programa iz Rusije, a povećani su i porezi za rusku periodičnu štampu.

Reference uredi

↑ Crystal, D. 1997. The Cambridge Encyclopedia of Language. 2nd edition. Cambridge: Cambridge University Press.
↑ Weber, G. 1999. “The World’s 10 Most Influential Languages.” In American Association of Teachers of French Bulletin, vol. 24, no. 3, January, 22-28.

Spoljašnje veze uredi

[1] Crystal, D. 1997. The Cambridge Encyclopedia of Language. 2nd edition. Cambridge: Cambridge University Press.

[2] Weber, G. 1999. “The World’s 10 Most Influential Languages.” In American Association of Teachers of French Bulletin, vol. 24, no. 3, January, 22-28.

[1]

[2]