Pomoć:Dativ

Jezici (1)

Srpski

Dativ je treći od sedam padeža srpskog jezika i jedan od padeža mnogih slovenskih, a i nekih drugih indoevropskih jezika. To je padež namene i cilja, a odgovara na pitanja Kome? ili Čemu? Zavisno o glagolu, pridevu, imenici, prilogu, uzviku i predlogu.

Upotreba dativa

Dativ kao nepravi / indirektni objekat ili onaj koji prima neku radnju se vrlo često upotrebljava u srpskom jeziku, kao npr.:

Дао сам ти писмо. или Учини ми услугу.'

Gotovo da se svaki prisvojni pridev ili zamjenica (atribut) mogu zameniti u srpskom jeziku, kao npr.:

Отац му је на путу. (Његов отац је на путу.)

Osim toga dativ se kao padež koristi i u nekim priloškim konstrukcijama:

Драго ми Вас је упознати. или Тешко јој је признати.

U dativu se označava osoba koja nešto prima ili doživljava određeno osećanje:

Она ми је драга. или То јој је било тешко.

Dativ se upotrebljava nakon određenih predloga: k/ka, prema, nasuprot.
Dativ ličnih zamenica (mi, ti, nam, vam) ponekad je samo formalni dalji objekat, a prava mu je svrha isticanje bliskosti sa onim kome se govori. Takav dativ se zove etički dativ.

Glagoli koji zahtevaju dativ:
- činiti se / učiniti se
- gaditi se / zgaditi se ili smučiti se
- nedostajati ili još u nekim delovima faliti / zafaliti
- pomagati / pomoći
- prijati / goditi ili ugoditi
- smetati / ometati ili zasmetati
- sviđati se / svideti se ili dopadati se / dopasti se
- verovati / poverovati

Kod imenica ženskog roda u dativu jednine dolazi do glasovne promene koja se zove sibilarizacija ili druga palatalizacija, gde se slova k, g, h menjaju u c, z, s kada se nađu ispred slova i, ali ne uvek.