ȁmbār

Oblici:

  1. ȁmbar[1]

Primeri:

  1. Rànije je bílo, čȉsto jѐdno odelénje su pósebno prȁvili tȁko òd tӣ, al ne od dŕva, prȁvili su od prȗća, isplѐli prȗće, čȉtavo kȕćicu su mȃlu jѐdnu, kòlebicu nàpravili, pa su izlépili lȇvo i dȅsno, a odóle su mѐtili, pȏd je dàščani i tȗ su sȉpali hránu: kukùruz òkrӯnjen ili žȉto. Tȏ se zválo ȁmbār. Mol [1]
  2. Miševi mu probušili ambar pa je iscurilo žito. [2] [3] [4] Begeč Jamena Vašica Morović Sremska Rača Bačinci Sot Erdevik Neštin Martinci Susek Sviloš Šuljam Voganj Jarak Vrdnik Hrtkovci Platičevo Bukovac Šatrinci Čortanovci Prhovo Golubinci Ugrinovci Bečmen Boljevci Stari Slankamen Surduk Subotica Sombor Martonoš Pačir Sombor Sivac Stapar Kula Lalić Srbobran Nadalj Čurug Deronje Despotovo Žabalj Tovariševo Đurđevo Kać Mošorin Rumenka Bačka Palanka Kovilj Novi Kneževac Mokrin Kikinda Radojevo Žitište Jaša Tomić Aradac Botoš Orlovat Dobrica Lovra Deska Senpeter [1]
  3. Ȁmbār je ko čȁrdāk sàmo sa stráne i ȍkolo svȕd su dȁske. Gospođinci [1]
  4. Kod mȏg dȅde i kod òca bílo je zvȃni ȁmbār od dasáka sàsta ljen. Tȗ se sȉpa lo žȉto u njѐga i kukùruz kad nȇma žȉta. [2] Bačko Gradište [1]


Reference

uredi
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  3. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 214.
  4. Ivana Lovrenski, Leksika pojedinih običaja i narodnih verovanja u govoru Srba u Velikom Senpetru (rukopis diplomskog rada).

Napomene

uredi