bȗnda

bȗnda

bȗnda (srpski, lat. bȗnda)

bȗnda, ž

Značenja:

Primeri:

Tȅk je pȍčelo iz Ȗljme devȏjke da kupȋvaju bȗnde mesto kapúta. Izbište Bačinci Subotica Sombor Zmajevo Begeč Kovilj Novo Miloševo Vršac Jasenovo ^[1]
Ćùrčija, tȍ [j]e tȁj što prȁvi šùbare, grudnjáke, bȗnde. Mokrin ^[1]
A jȃ sam šȉla cȓni sȍmot i od plȉša trȋ frtálja, nòsilo se i ȍnda trifrtȃljka, kostȉm, onàko, kao bȗnda. Veliki Gaj ^[1]
Kròjio je, šȉo, nȅkad rànije kad je bȉo mlȃd, bȗnde one sѐljāčke, dùcӣn tȏ se zòve i kòžuve kȍžne òne tàko kràtke od kȏža òno ѝšārano, prȕsluk, pr̀šnjāk, svȅ je šȉo. ^[2] Kovilj ^[1]

Sinonimi:

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).