vȃr

vȃr

vȃr (srpski, lat. vȃr)

Imenica

vȃr, m

Kategorije: kov.

Oblici:

1. var

Značenja:

1. Spoj nastao kovačkim varenjem.
2. Isto.
3. Spoj dvaju gvozdenih predmeta čiji se krajevi preklope.

Primeri:

1. I dok zatvaram vrata setim se, govorio je moj sused majstor Gena — brava bez ijednog vara, nema švajsovanja, nema šrafa, sve čekić na toplo. Turija
2. Kat su se stézali tòčkovi, tȍ [šina] se várilo, tàko s nàpravi vȃr, pa se pȗšta ȉc do ѝljadu i dvȅsta stepѐni, dok se nѐ počne tòpiti. Novi Sad Neštin Sot Irig Neradin Inđija Krčedin Bački Brestovac Bačka Palanka Futog Turija Kać Kovilj Titel # Kòvāčki vȃr — nȇma tȏg vȃra, nȁjjȁči je na svétu. Kać Irig Krčedin Futog # Jer iz dvȃ dȇla trȅb da nàpraviš jѐdan, na préklop vȃr, kòji i sȁd postòji, nȃjjȁči vȃr što postòji, tȏ je na préklop vȃr. Ka[d] dȏđe na stȅpen gvȏžđe od hѝljadu stepѐni, da dȏđe da se tòpi, ȍnda se jȃko bȓzo vȁdi nȁpolje, i dvȃ čѐkića, zdrȁvo bȓzo mȏra da se ùdara. I ȍnda se pòstavi, ȉsto se uòblӣči kȃo što je i bílo. I čvȓst vȃr bȕde i svȅ tȏ. Kovilj

Imenica

vȃr, m

Značenja:

1. Zagašeni kreč.

Primeri:

1. Peć za kreč zove se varnica, jer se u njoj vari krečnjak, pa se posle uvaren kreč zove vȃr. Krašovo