vénac

Imenica

uredi

vénac, m

Kategorije: ob.ob.


Oblici:

  1. vénca, venac [1]
  2. venac [1]

Značenja:

  1. Cveće, lišće, plodovi i sl. upleteni u kružnu nisku. [1]
  2. Vrsta šare na leđima kožuha. [1]
  3. Venac od vlati pšenice koji se pravi kada se ona pokosi. [1]
  4. Venac od ivanjskog cveća. Đurđevo[1]
  5. Venac koji se nosi u crkvu i osvećen vraća kući. Đurđevo[1]
  6. Deo nevestinske opre me načinjen od prirodnog cveća ili drugog materijala, koji se nosi na glavi. [1]
  7. Venac koji daje momak devojci kada je prosi. [1]
  8. Isto. Đurđevo[1]
  9. Kruna koja se stavlja mladencima na glavu prilikom venčanja u crkvi. Vršac[1]
  10. Kosa upletena oko glave. Subotica Sombor[1]
  11. Mehurići na površini rakije ili vina u boci. Subotica[1]
  12. Poslednji ručak na njivi posle obavljenog posla. [1]
  13. Porub na gaćama u koji se uvlači vrpca ili guma. Jasenovo[1]
  14. Gornji rub. [1]
  15. Tanjira ili neke druge posude. [1]
  16. Korpe od pruća. [1]
  17. Dimnjaka. [1]
  18. Deo na plu gu koji slu ži za određivanje širine brazde. [1]
  19. Sredina dna korpe od koje počinje pletenje. Bačinci Taraš[1]

Primeri:

  1. Vénac bȇlog lȕka se òkači u špȁjz i dȕže se odr̀ži preko zíme. Jaša Tomić [1]
  2. Žéne čupádu žȉto i prȁvu i pletédu vȇnce. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Izbište Susek Sviloš Bačinci Čerević Platičevo Subotica Sombor Bački Brestovac Kula Pačir Ravno Selo Turija Čurug Gospođinci Žabalj Đurđevo Kać Kovilj Novi Kneževac Novo Miloševo Bašaid Melenci Taraš Neuzina Boka Šurjan Farkaždin Jasenovo Vršac Bata Pomaz Lovra [1]
  3. Jȍš stòji vénac od ѝvānjskog cvȇća na kȕći. Laćarak [1]# ide kružno na oba ramena. Sastavljen je od cik-cak peraca i cvetova lale i ruža [ĆZS 106]. [1]# Kad bi završili kosidbu pšenice, iz zadnjeg vezanog snopa pokošene pšenice ili dela ostavljenog nepokošenog žita birali su najkrupnije vlatove pšenice i izvlačili za pletenje žetvenog venca. [8] [1]# Dȅvera je dúžnost da kȕpi šlȁjer i vénac. [9] Jasenovo Bačinci Jamena Mol Žabalj Melenci Novo Miloševo Novi Bečej Kumane Šurjan Jasenovo [1]
  4. I sȁd ka[d] dȏđu svȁtovi, ȍn dak dȅver donѐse šlàjer, vénac mlȃdi. Beška [1]# Nisam ga volela od zelenog venca. Đurđevo [1]# Kad zàvršimo pòso, bȉće vénac. Taraš [1]# Prѐlio je preko vénca. Bačinci [1]
  5. Sȉpo je sȕpu do vénca. Turija Pačir Ravno Selo Čurug Gospođinci Žabalj Kać Kovilj [1]# Tȏ góre što se dȅblje oplѐte, tȏ je vénac. [10] Sombor Vašica Sot Sviloš Neštin Šatrinci Prhovo Surduk Ugrinovci Bečmen Martonoš Gospođinci Kać Margita Sefkerin Dobrica Alibunar Vršac [1]# Onaj crep oko odžaka ne prespe se, a sam odžak, ugašen, napukne, i cigla s njegova venca se odvali, smandrlja se niz streju, u bašticu. Stapar [1]# Tȗ ȉma vénac što dȑži rȍgove. Platičevo [1]
  6. Dànas vénac ȉgra ȕlogu za rȍgove. [10] [11] Đala Vašica Morović Jamena Sremska Rača Bosut Erdevik Martinci Hrtkovci Jarak Prhovo Martonoš Kikinda Sanad [1]
  7. Òno je vénac zà tō da dr̀ži čȉtavu grȃđu. [1]
  8. Grȃđa je bíla dr̀vena, grȇde, vȇnci. Bačinci [1]# Ispod zábata ȉma vénac da štȉti od kȉše. [10] Stapar Subotica [1]# Na plugu se nalazi venac sa rupama, „bu šama”, i jednim pokretnim klinom kojim se reguliše širina braz de. [12] [1]


Reference

uredi
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 104.
  3. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 17.
  4. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 161.
  5. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 225.
  6. Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 39.
  7. Žito. 1988, 208 str, str. 134.
  8. Mila Bosić, Žitarice u plodonosnoj magiji kod Srba u Vojvodini. — Rad, 31, 1988—1989, 171—193, str. 173.
  9. Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 57.
  10. 10,0 10,1 10,2 10,3 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  11. Žito. 1988, 208 str, str. 58.
  12. Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 143.
  13. Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).

Napomene

uredi