vѐslo

Srpski

vѐslo (srpski, lat. vèslo)

Primeri:

  1. Od Bȍgojeva se spȗštamo dȍle, ѝšo sam i na vѐslo do Bȍgojeva. Níje bílo pȇnte pa sam ѝšo na vѐslo. [1] Kovilj [2]
  2. Kad je on [som] pao u čamac, on je izbacio babi iz šaka veslo, izbacio daske one što sedimo. Klenak [2]
  3. Veslo se pravi pretežno od jasena, jasen ili brest; od čamovine ne valja, od jelovine ne valja. [3] [4] Perlez Morović Čurug Kovilj [2]


Reference

  1. Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
  2. 2,0 2,1 2,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  3. Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet),977, 457 str.
  4. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga1),968,48 str, str.2.

Napomene