Викиречник

govornik

govornik

Srpski

govornik (srpski, lat. govornik)

Imenica

govornik, m

Oblici:

  1. govȏrnik, gòvōrnik [1]

Značenja:

  1. Onaj koji ume dobro govoriti, be sediti. [1]

Primeri:

  1. Nѝje nȉkakvi gòvōrnik. [2] Itebej [1]# Zdrȁvo je dȍbar govȏrnik, nȇma da on zamȕca je l da zastȁne. Vršac [1]# Žaráča uzȉma kȍ je govornȋk, koji mȍž da lȁže i da prȁvi vȉcove i da se sméje. Jasenovo [1]


Reference

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII,997, 586 str, str.31.

Napomene

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=говорник&oldid=674445”