gornjak

Srpski

gornjak (srpski, lat. gornjak)

Imenica

gornjak, m

Kategorije: rib.


Značenja:

  1. Gornji snop u krstini, na kamari. [1][2]
  2. Severni vetar. [2]
  3. Dama u mađarskim kartama. Jasenovo[2]
  4. Deo ama. [2]
  5. Deo ama koji se nalazi konju na vratu, vratnik. [3] Begeč[2]
  6. Poprečni deo ama koji se nalazi konju napred na leđima, leđnjak. [3] Begeč[2]

Primeri:

  1. Dònjāk i gòrnjāk i ȍsam òvӣ — znači, tȍ je dȅset snȍpova. Bačinci [2]
  2. Kòrēnje od gornjáka ȕvek se okrȇne sȗncu. [4] Jaša Tomić Stapar Novo Miloševo [2]
  3. Tȗ dȏđu po trȋ snòpa jѐdno nȁ drugo, na čѐtr mȅsta i góre je gòrnjāk. [2]
  4. Znatnu učestalost pokazuje severni vetar „gornjak” ( — J CC). [5] [2]# Dȗva cȅo dȃn ládan gòrnjāk. Subotica Turija Novo Miloševo [2]# Paraši se zvali gore, gornjak se zvao paraši, tamo oni plovci što ima. [6] Bačka Palanka [2]
  5. Gornjak ima paraši, a dolnjak je olovo. Bezdan [2]


Reference

  1. Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 87.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  3. 3,0 3,1 Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
  4. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 167, 301.
  5. Milivoje Milosavljević, Stočarstvo u severnom Banatu. — Rad, 12— 13, 1964, 69—101, str. 69.
  6. Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.

Napomene