grȕnt

Imenica

uredi

grȕnt, m

Značenja:

  1. Zemlja, posed, imanje. [1]
  2. Jedinica od četiri jutra zemlje. Ruma[1]
  3. Osnovna boja, boja koja je najviše zastupljena na nečemu. [1]

Primeri:

  1. Nȇmaš ti tam[o] dȍsta grȕnta da zȋdaš još jѐdnu kȕću. Pačir [1]
  2. Grȕnt je di se kȕća grȃdi. [2] [3] [4] Kikinda Vašica Golubinci Bečmen Martonoš Sombor Đurđevo Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Mokrin Radojevo Novi Bečej Melenci Boka Jarkovac Čenta [1]# Ȍvaj grȕnt ȉma dvȅsta kvadráti. Taraš [1]# Grȕnt je svȅ skȕpa što nȅko ȉma, s báštom. [2] [5] Sanad Subotica Stapar Itebej [1]# Imadu oni dosta grunta. [6] [7] [8] Jasenovo Kać Novo Miloševo Novi Bečej Itebej Orlovat Crvena Crkva [1]
  3. I na kra ju grunta nalazili su se bašča, voć njak i vinograd. Bački Brestovac [1]# I tȏ kȁkvi, ní se vȉdla, mislim zȋd, òvaj grȕnt, što kȃžemo. Mȋ smo tàko kázali, grȕnt, što se òkreči. Veliki Gaj Kać Orlovat [1]
  4. Kod òvōg ćȉlima krȇmski je grȕnt. [9] Stapar [1]
  5. Na srpskim ćilimima u zapadnoj Bačkoj česta je zelena boja kao „grunt”. [10] [1]


Sinonimi:

  1. plac [1]
  2. okućnica [1]


Reference

uredi
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  3. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 326, 364.
  4. Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 89.
  5. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 149.
  6. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 156, 303, 452.
  7. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 116.
  8. Ljiljana Nedeljkov, Geografski termini u Šajkaškoj. — ZFL, HHHIV/1, 1991, 155—160, str. 158.
  9. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 226.
  10. Milenko S. Filipović, Vojvođanski ćilimi u narodnim običajima. — ZDN, 2, 1951, 75—82, str. 77.

Napomene

uredi