divljaka

Imenica

uredi

divljaka, ž

Kategorije: bot.ob.


Oblici:

  1. dѝvljaka [1]
  2. divljȁka [1]

Značenja:

  1. Nekultivisana voćka (jabuka, kruška, trešnja, loza itd.) koja slobodno raste u prirodi. [1]
  2. Nekalemljena voćka. [1]
  3. Vitis silvestris , divlja loza. Subotica[1]

Primeri:

  1. Za svȁku [voćku] kȃžemo dѝvljaka, kòja nȇma, jel òna ù šumi nȇma rȍda, sàmo vȉdiš da je vѝšnjevo dȑvo. I ako bȕde [višnje] u šȕmi, tȏ je dѝvlje dȑvo, nȇma rȍda — kȃžemo dѝvljaka. [2] Bukovac [1]
  2. Dѝvljaka, slȁbo tȃ i ròdi, tȃ jȃko mȁlo ròdi. Subotica Erdevik Čerević [1]# Tako i ja namislim i posadim tri sorte divjake: Liparija, Montikula i Aramon. Čenej [1]# Ovu sam kalemio na divljaku. Jasenovo Crvena Crkva [1]
  3. Tu jabuku sam pelcovo. [1]# Kàlamljeno na dѝvjaku. [3] [4] Žitište Đurđevo [1]


Reference

uredi
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Dejan Miloradov, Dendronimi Fruške gore (rukopis).
  3. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 323.
  4. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 394.
  5. Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).

Napomene

uredi