дисјункција
Jezici (1)
Srpsko-Hrvatski
urediIzgovor
uredi- Šablon:sh-IPA
- Hifenacija: dis‧ju‧nkci‧ja
Imenica
uredidisjùnkcija f (Latinica spelling disjùnkcija)
- disjunction (logic)
- separation
Deklinacija
urediDeklinacija od disjunkcija
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | disjunkcija | disjunkcije |
| genitive | disjunkcije | disjunkcija |
| dative | disjunkciji | disjunkcijama |
| accusative | disjunkciju | disjunkcije |
| vocative | disjunkcijo | disjunkcije |
| locative | disjunkciji | disjunkcijama |
| instrumental | disjunkcijom | disjunkcijama |
Šablon:klica-mat Disjunkcija lat.: U logici: složeno tvrđenje nastalo povezivanjem prostijih tvrđenja vezom ili, pri čemu to ili može imati karakter isključivanja ili dopunjavanja (npr. ako zazvonite, otvoriće Ana ili Bora); u matematičkoj logici: iskaz složen od dva iskaza A, B koji se obeležava sa (čitati: A ili B), a istinit je ako je istinit bar jedan od iskaza A i V. ※
