ekser
ekser
ekser (srpski, lat. ekser) uredi
Imenica uredi
ekser, m
Kategorije: kol.kov.
Oblici:
Značenja:
- Klin kojim je prikovana baskija, nosač crepa. Jasenovo[1]
- Klin kojim se zakucava šindra. Jasenovo[1]
- Ekser za prikivanje šine na točku. [1]
- Naročiti klin za potkivanje, zašiljenog vrha i četvrtaste glave. [1]
- Isto. [1]
- Metalni ili drveni klin na radnom delu grabalja. [1]
Primeri:
- Ùzmӣ ѐkser i zàkucaj kàkӯ dàsku na déru, da se kròz nju ne pròvlače vȁške. Bačinci [1]
- Mesto dvȅsta kȋla, mi njȉma trȉsta kȋla gȕrnemo ȅksēra i gvȏžđa kojekàkvog. Bečej [1]
- Ùdario dѐbo ѐkser i pȕkla lȅtva nȁdvoje. [3] [4] Jaša Tomić Susek Sviloš Laćarak Sremska Mitrovica Subotica Turija Silbaš Gospođinci Đurđevo Begeč Kovilj Đala Novo Miloševo Melenci Taraš Šurjan Boka Neuzina Lovra [1]# Idȅmo kot kȍlara, mȁlo nam izbȗšu jel izgorídu s eksȅrima. Jasenovo [1]# Kljȁkav je, bȍže, da nѐ mož da ùkuca jѐdan jѐkser, a da ne ràscōpa pȑs. [5] Jaša Tomić Itebej Šurjan Boka Orlovat Ilandža Ivanda [1]# Od jeksȅra. Jékser oprȁviš. Vršac Izbište Jasenovo [1]# Pòtkovice sam prȁvio, ѐksere sam móro kúpiti. [6] Novi Sad Sot Neradin Inđija Krčedin Turija Kać Titel [1]# Dȁj mi potkѝvāčki ѐkser brȍj trȉ, brȍj čѐtir. [6] Bačka Palanka Neštin Irig Futog Kovilj [1]# Ako je pȕkla rukùnica jel rú da, sȁ[d] tȕ trȅba da je sàstavim, ȍnda sam jȁ tȕ mѐto pȃntu od lѝma. Ѐkser, pa se ùdari, ȍn se pȍtsavije. [6] Novi Sad Turija [1]
Reference uredi
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 8, 100.
- ↑ Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 10, 16.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 52, 326.
- ↑ 6,0 6,1 6,2 Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).