ete

Srpski

ete (srpski, lat. ete)

rečca

ete, rčc.

Značenja:

  1. Za pokazivanje nekoga ili nečega što se nalazi ili zbiva u blizi ni lica kome se govori. [1]

Primeri:

  1. Ete to, to ću da kažem. Banatska Palanka Vračev Gaj [2]
  2. Ete ga iza tebe. Jasenovo [2]# Ȅto vѝdiš, kȗm je dòšo. [3] Itebej Đurđevo [2]


Reference

  1. mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić, dr Dragoljub Petrović; Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, Matica srpska, Novi Sad
  2. 2,0 2,1 2,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  3. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 291.

Napomene