Викиречник

žitan

žitan

žitan (srpski, lat. žitan)

uredi

Kategorije: odr. vid.zool.


Značenja:

  1. Koji se odnosi na žito uopšte. [1]
  2. Velika jama, iskopana u zemlji, u koju se smeštaju žitarice. [1]
  3. Isto. [1]
  4. Vreme i proces vršenja žita. [1]
  5. Isto. Subotica Zmajevo[1]
  6. Prostorija za smeštanje žita. [1]
  7. Isto. [2] Kać[1]
  8. Posuda obično sa drvenom konstrukcijom i rešetkastim dnom koja služi za prečišćavanje pšeničnog zrna. [2] Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Kać Mošorin Kovilj Titel[1]
  9. Vrsta kesege Abramis sapa. [1]

Primeri:

  1. Kad testo krene, najpre potpali peć: obično žitne slame ili ogrizine od kukuruzovine. [3] Gospođinci Platičevo [1]
  2. Hleb od čistog „žitnog” tj. pšeničnog brašna imali su imućniji ljudi. [4] Pivnice [1]
  3. Kȗpimo kvásca, pa málko žȉtna brȁšna, ȍndak mȅtemo ot kukùrӯza dȍsta brȁšna, pa zamȇsimo. [5] [6] Boka Novi Kneževac [1]
  4. Prvobitna spremišta za žito bile su žitne jame. [7] Sremska Mitrovica [1]
  5. Nѐko je ȉmo i žѝtnu jȁmu za žȉto. [8] Banatsko Aranđelovo [1]
  6. Tȏ su jȁme bíle kȍpāno dubòko, jel ȉma tȗ — ȅvo, evo tȗ mu sȁd kȕća sȇda. Tȗ je bíla žѝtna jȁma se zvála. Đala [1]
  7. A to je bio posao za koji su morale naći snage sve seoske žene, u žarko leto, bez obzira što je to vreme bilo određeno i za napornu “žitnu radnju”, a možda već i za vozidbu i vršidbu, ako bi godina poranila. Platičevo [1]
  8. Žȉtni ȁm bar od cígle i maltѐrisan. [8] Uljma Crepaja Vračev Gaj [1]
  9. Kukùruzno brȁšno, jѐčmeno, žѝtno, šta ȉma, ako nȇma ònōg — ònōg, i tàko, mѐkinje, tȏ svȅ tȗ dȏđe, i sȍli. [9] Kovilj [1]
  10. Imamo ondak... Madžari kažu buzo, žitne kesege. [10] Padej [1]


Reference

uredi
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  3. ↑ Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 22.
  4. ↑ Gliša Marković, Kako se nekada živelo u Pivnicama. — Rad, 18—19, 1969—1970, 101—110, str. 103.
  5. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 308.
  6. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 488.
  7. ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 52, 54, 70.
  8. ↑ 8,0 8,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  9. ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
  10. ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.

Napomene

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=житан&oldid=198211”