kolan
kolan
Imenica
uredikolan, m
Značenja:
- Kaiš kojim se sedlo pričvršćuje na konja. [1]
- Kaiš kojim se sedlo pričvršćuje na konja. [2][1]
- Kaiš kojim se sedlo pričvršćuje na konja. [1]
- Poprečni deo ama u vidu šireg kaiša na leđima konja. [2] Alibunar[1]
Primeri:
- Kolan ili grebenjak postavlja se konju na trbuh i na leđa; zato se još naziva „trbušnik” ili „leđnik” ( — Be Čr). [3] [1]
- Pritégni kòlān da nѐ padnēš kad bȕdeš ùzjašio. [2] [4] Bačinci Jamena Vašica Sremska Rača Martinci Laćarak Erdevik Ležimir Jazak Jarak Klenak Platičevo Grabovci Ogar Novi Slankamen Batajnica Sivac Deronje Zmajevo Bačka Palanka Rumenka Ravno Selo Čurug Gospođinci Žabalj Đurđevo Šajkaš Kikinda Srpska Crnja Taraš Konak Alibunar Perlez Uljma Vršac [1]
- Kòlām je čȅšći kod kòrdӣnskih kónja i ȏn je opšѝven bi lo ȕkra snim trȁka ma, ili na počétku i kràju ȉma rése slȉč ne ka lanćóvi ma. [2] Kula [1]
- Delovi jednog takvog [oputar] sedla bili su [...] trbušni kolan. [5] [1]
Reference
uredi- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
- ↑ Ljiljana Radulovački, Sarački zanat u Sremu. — Rad, 1988—1989, 301—313, str. 310.
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92, str. 71.
- ↑ Ljiljana Radulovački, Sarački zanat u Sremu. — Rad, 1988—1989, 301—313, str. 308.