konjara

konjara

konjara (srpski, lat. konjara) uredi

konjara, ž

Kategorije: bot.

Značenja:

Primeri:

Pa kȍnjska kamíla mȋ smo tȏ zváli, kònjara tȏ je. Tȏ nѝje da se bȅre, znȃm da kȃžu: nѐmōjte brȁti tȗ kònjaru, kȃže, ne vrédi tȏ brȁti, tȃ nѝje za čȁj ; ➡ káta. ^[2] Bačka Palanka ^[1]
Dȅtelina lùcērka — što mȉ nàzӣvamo — to je kònjara, kȁko kȃžu. Bačinci ^[1]
Nekada se žito vrlo konjima; taj način je prestao oko 1890. godine […] Deda Vesa Rackov iz Stapara poslednji put je vršio konjima 1893. godine. Posle mašina „su va ča” bi le su „ko nja re”, tj. ko nji su po kre ta li to čak. Ma ši na je bi lo ma lo, ta ko da su još du go vr li ko nji ma. Po sle je ušao u upo tre bu dreš i na kra ju su do šle „va tre ne” tj. par ne ma ši ne. ^[3] ^[1]
Tȃ màši na se zvá la kònja ra. Tȏ je nȅkāko okrúglo dȑvo, prȅčnik šupljѝne trȋ mȇtra — ko bȕre. I ȍnda tȗ mȅtu žȉta, i tȃj kȍnj òkrēće, i tȏ se vr̀ti, i mlȃti žȉto. ^[4] Titel Mošorin ^[1]

Sinonimi:

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 ^1,6 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Marija Špis-Ćulum, Fitonimija jugozapadne Bačke. — SDZb, H£I, 1995, 397—490.
↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 87.
↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.