levator

levator

levator (srpski, lat. levator)

levator, m

Oblici:

Značenja:

Sprava sa pokretnom trakom za prebacivanje tereta (ovršene slame, kukuruza i sl.). ^[2] Mol^[1]

Primeri:

Òvo dvȅ gȍdine smo ubacívali sa lѐvātorom, ali dòlazili su da ubàcӣvu, i svȅ tȏ da kȍpadu. ^[3] ^[4] Veliki Gaj Susek Sviloš Novi Karlovci Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Kać Mošorin Kovilj Novi Bečej Taraš Perlez Farkaždin Ivanda ^[1]
Nȅko ovŕši bȁš, a nȅko sàmo òberē, pa ȍndāk ѝdē ònӯ ljùštiku, pa istòvāraj, pa sa òtӣm lѐvātorom. Bačinci ^[1]
Ȏn je kàdgod ѝmō lѐvātor i vŕšalicu. Laćarak ^[1]
Donjim krajem elevator je namešten ispod dreša koji izbacuje slamu i pomoću zubaca on nosi slamu gore na kamaru, gde je prihvataju slamari i raspoređuju po kamari. Novo Miloševo Čerević Begeč Orlovat ^[1]

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Radivoj Prokopljević, Čudesna moć sremske klepetuše. Ruma (Srpska knjiga), 2002, 150 str, str. 32.
↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 127, 295, 339.