letiti

letiti

letiti (srpski, lat. letiti)

Glagol

letiti, {{{vid}}} neprel.

Kategorije: pren.

Oblici:

-im ^[1]
lѐtiti ^[1]

Značenja:

Kretati se kroz vazduh pomoću krila ili mašine. ^[1]
Zamahom biti bačen u vazduh. ^[1]
Kretati se velikom brzinom, trčati, juriti. ^[1]
Biti izbačen sa radnog mesta, gubiti položaj. ^[1]

Primeri:

Kad lѐti, òna preràđuje tȃj mȇd. Sivac ^[1]
A dvȃ-trȋ ѝz Odžāka avióna ȕvek su lѐtili svȁki dȃn, ko sȁd òvi lóvci što lѐte. ^[2] ^[3] ^[4] ^[5] Deronje Jamena Morović Kukujevci Vašica Erdevik Divoš Vizić Neštin Čerević Sremski Karlovci Irig Bešenovo Sremska Mitrovica Ruma Jarak Klenak Pećinci Karlovčić Obrež Jakovo Novi Karlovci Subotica Bački Brestovac Kula Vrbas Srbobran Bođani Tovariševo Despotovo Zmajevo Futog Kać Mol Bačko Petrovo Selo Bačko Gradište Čurug Žabalj Mošorin Gardinovci Đala Srpski Krstur Novi Kneževac Banatsko Aranđelovo Mokrin Iđoš Kikinda Bočar Novo Miloševo Srpska Crnja Radojevo Bašaid Međa Jaša Tomić Boka Konak Novi Bečej Melenci Itebej Elemir Zrenjanin Orlovat Tomaševac Idvor Ilandža Plandište Margita Alibunar Vršac Veliko Središte Čenta Debeljača Sefkerin Dolovo Bavanište Deska Čenej ^[1]
Drȍplja — kȁo ćȗrka, vȅlika, dȅvet kȋla, dȅset kȋla (spȍro lѐtu, téške; vȉše žúte) jȇ se, kȍljē se. ^[6] ^[3] Novo Miloševo Melenci Omoljica Kovin Dupljaja ^[1]
Jȃ kao déte se sȅćam kad je bíla prúga, žѐljēznica pòšla, pa kad su lȃđe pȍčēle da ѝdu, òne lȃđe što su vúkli kònji i ljȗdi, ȍbalom, kad je pȓvi vѝjōn lѐtijo, dѐsēte, jѐdanēste gȍdine. Đala ^[1]
Lȅtu, pȍkvasu kríla. Ilandža ^[1]
Ne sȉgraj se sas bȏmbom, mȍžeš da lѐtiš u vȁzduh. ^[4] Čenej ^[1]
Je ȉmala lépu bȇlu hàljinu koja sȁmo lѐti. ^[4] Čenej ^[1]
Ѝs kuće ù kuću òni su tàko kao òni zvȅri lѐtili. ^[4] Žabalj Čenej ^[1]
Ako ne ѝde trȋ dàna u ràdnju, lѐti nȁpolje. ^[4] Čenej ^[1]

Sinonimi:

lepršati ^[1]

Izrazi:

Još mu pametleti ("biti mlad i nezreo"). ^[1]
letȅti ko mȕva brez gláve ("raditi nepromišljeno"). Vršac ^[1]

Reference

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 228.
↑ ^3,0 ^3,1 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
↑ ^4,0 ^4,1 ^4,2 ^4,3 ^4,4 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 63.
↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 123, 146.

Napomene

[Речник_српских_говора_Војводине,_измењено_и_допуњено_издање_у_4_тома-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Павле_Ивић—Жарко_Бошњаковић—Гордана_Драгин,_Банатски_говори_шумадијско-војвођанског_дијалекта._Прва_књига:_Увод_и_фонетизам.-2] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 228.

[Љиљана_Недељков,_Пчеларска_терминологија_Војводине-3] 3,0 ^3,1 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).

[Биљана_Марић,_Из_лексике_Ченеја_(румунски_Банат)-4] 4,0 ^4,1 ^4,2 ^4,3 ^4,4 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).

[Софија_Ракић-Милорадовић,_О_говору_Деске.-5] Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 63.

[Невенка_Секулић,_Збирка_дијалекатских_текстова_из_Војводине.-6] Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 123, 146.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]