lub
lub
lub (srpski, lat. lub) uredi
Imenica uredi
lub, m
Oblici:
Značenja:
- Polukružni deo obuće iza pete. [1]
Primeri:
- Kao poluproizvodi izrađivani su pojedinačni sastavni delovi obuće (đonovi „kruponi”, lica, lubovi). [2] Pančevo Crvena Crkva [1]
- Dobijao je da dovršava spajanje đona i luba opanaka koje su kalfe napola spojile. [3] Dolovo [1]
- Štȁ si zgȁzio lȗb, tȇ cѝpele se jȍš mògӯ nòsiti. Bačinci [1]
- Zgazio je lub od opanka, pa je napravio papuče. Begeč [1]
- Jȃ sam kod mȃjstora bȉo nȃjbȍlji šѐgrt, sam prȁvio dòbro lȗb i sam naméšćo kako trȅba da nѐ žӯlja. Jaša Tomić Susek Sviloš Laćarak Subotica Mol Zmajevo Kać Novi Kneževac Novo Miloševo Šurjan Boka Neuzina Lovra Deska [1]
Reference uredi
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Dragica Stojković, Opančarski zanat u Pančevu. — Rad, 31, 1988— 1989, 315—330, str. 321.
- ↑ Dragica Stojković, Opančarski zanat u Pančevu. — Rad, 31, 1988— 1989, 315—330, str. 319.
- ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 74.