mȉlostiva

mȉlostiva

milostiva (srpski, lat. milostiva)

Oblici:

Primeri:

Mȉlostive ȉmadu kȍlo i ȏn je ѝgro š njȉma. ^[2] Boka ^[1]
Jѐdān čòvek bȉo s kȍnji i s kȍli i mu ѝspala lȇvča, a mȉlostive ȕzele od òtōg čòveka nȍgu. ^[1]
Kad je ùsto, ȏn vȉdi: Mȉlostiva, prebližȃva se, i ȏn se kr̀sti, i na òvōg Ȁćima nȅšto. ^[3] Ilandža ^[1]
Nego òna se dòseti da bȕde mȉlostiva. ^[1]

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić, dr Dragoljub Petrović; Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, Matica srpska, Novi Sad
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 370, 489.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 487, 488.