mrtvac

Srpski

mrtvac (srpski, lat. mrtvac)

Imenica

mrtvac, m

Kategorije: pren.


Oblici:

  1. -vca, mrca [1]

Značenja:

  1. Mrtav čovek, mrtva osoba. Crvena Crkva[1]
  2. Slaba, iznurena, neuhranjena osoba. Crvena Crkva[1]
  3. Troma, neagilna osoba. [1]

Primeri:

  1. Òve žѐne što ȉmaju kàde okúpaće mrtvàca. Martonoš Pačir Đurđevo Novo Miloševo Melenci [1]
  2. Kad ȕmre, mrtvȃc kad je, i sȁd, sȕtra ka[d] se saranjȋva, sarȃni se, iznesȇ se. Izbište Vršac Kruščica Banatska Palanka [1]
  3. Kad u familiji niki umre i jest niki u familiji, koji isti dan ili mesec rođen sas mertavcam, ondak seku libru, da onaj živi ne pati nikakvu bolečinu. [2] Krašovo [1]
  4. Napominje još da ih [običaja] ima i pri opremanju mrtvaca i drugim prilikama: libra [...] krajcar u zemlji da si odkupi mrtavac. [3] Krašovo [1]
  5. Idu kod mrca. Sombor [1]


Izvedene reči:

  1. mrtvácov [1]


Sinonimi:

  1. samrtnik, pokojnik [1]


Izrazi:

  1. ladan ko ˜ Jasenovo [1]
  2. Bled ko ˜ Jasenovo [1]
  3. čúvatimrtváca ("bdeti u prostoriji u kojoj je mrtvac"). Vršac [1]

Reference

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 58.
  3. Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 58, 69.

Napomene