mustra
mustra
Jezici (3)
Imenica
mustra, ž
Oblici:
Značenja:
- Uzorak, primerak nečega. [1]
- Model na osnovu koga se radi, izrađuje drugi predmet, oblik i sl. [1]
- Šablon za ukrašavanje zidova posle krečenja. [1]
- Šara kao model za vez, tkanje, pletivo i sl. [1]
- Šablon za krojenje, model kroja neke odeće ili obuće izrezan od papira ili prostije tkanine. [1]
- Primer, uzor, ugled. Novi Kneževac[1]
- Osoba koja ne može služiti za primer, uzor. Kikinda[1]
- Lukava, prefrigana, prepredena osoba. [1]
Primeri:
- Ȍdnēla sam šnàjdērki ònӯ mòjӯ cѝcanu àljinu da ѝmā mȕstru kad mi nȍvu bȕde šȉla. Bačinci [1]
- Na vášar se skȕpimo mȋ žѐne i vȍlemo vȉše da glédimo mȕstre neg nȅšto drȕgo, pa tàko svȁka kȗpi drȕgu da mȍž da mȇnjamo. Jaša Tomić [1]
- A u Sivcu, u Bačkoj, bilo je da se plati i 400—500 dinara za „mustru” ( — Čr; NK Ki) [RSB]; mȕstra. [2] [1]
- Kod nas je jako fina mustra čamaca. [3] Gardinovci [1]
- U Tomaševcu i Orlovatu međusobno u selu davane su „mustre” na pregledanje besplatno. [1]
- Doneću ti mustru da vidiš koje boje će biti moja aljina. [4] [5] Čenej Laćarak Subotica Pačir Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Đurđevo Novo Miloševo Taraš Šurjan Boka Neuzina Jasenovo Ivanda [1]
- Ova mustra moleraja je lepa. Novi Kneževac Novi Karlovci [1]
- Tȗ krȕpnu mȕstru ću da mѐtem u kȗjnu, a tȗ sitnȋju ù sobu. Jaša Tomić [1]
- Ѝmā mòlērka nȍve mȕstre, bȁš bi nam tàkē pasírale za trȇm. Laćarak [1]
- Božanka će mi raditi ganak jel ona ima lepe mustre. [4] [5] Čenej Bačinci Subotica Pačir Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Đurđevo Kać Mokrin Novo Miloševo Taraš Šurjan Boka Neuzina Veliki Gaj Ivanda [1]
- U određenim centrima u Sremu [...] i u drugim sremskim mestima postojale su žene specijalnog zanimanja zvane „trukerke” koje su na doneta platna prenosile izabranu „mustru” ( — CC). [6] [1]
- Nȅka mȕstra — tȍ nisu ni rúže ni nȉšta. Dobrinci [1]
- Volem jednostavno, bez mlogo mustre. [4] [5] Čenej Bačinci Pačir Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Đurđevo Kać Novo Miloševo Taraš Šurjan Boka Neuzina Deska [1]
- Mȏra da ȕzmem mȕstru za onàki svѐter što je štrȉkala Mára njȇnim ùnuku. Jaša Tomić [1]
- Uzela sam mustru za šivenje. Novi Kneževac [1]
- Đonovi ili pendžeta [papuče] kroje se po „mustri” načinjenoj od kartona, i to za svaku veličinu posebno. [7] Vršac [1]
- Mustre za krojenje sastavnih delova opanka, od tanjeg kartona; ima ih u svim veličinama i modelima. [8] [1]
- Tȇ širòke rukáve da mi šȉješ po ònoj mȕstri što sam dȍnela. [9] Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
- Tȏ je jѐdna mȕstra i ȍnda po mȅri kròji, svȁkom čovѐku koji dȏđe ѝzmeri, ȍndak po njѐgovoj mȅri, ali tȅk mȕstra. Fȏrma òna. Kovilj [1]
- Li ci ta ri će za me ni ti dr ve ne ka lu pe na plehane modle, „mustre” za cepanje testa. [10] [1]
- Ta jȃ nȉkad da kȗpim vȉše mȕstre za guràbije, a dѐca vȍle kad ѝma svakojáki. [11] Jaša Tomić Đala Srpska Crnja Šurjan Boka Neuzina Veliko Središte Alibunar Vračev Gaj [1]
- Mȕstre ȉma za šápe, a i za kȅks ȉma òne mȕstrice. [11] Itebej [1]
- Majstor Lȗka bȉo zdrȁvo dȍbar šȕster. Kad dȏđeš, ȏn ti pòkāže mȕstre i mȍž da bȋraš, je l ȍćeš u špȉc cѝpele, je l zàtubaste, mož da ѝma štȉklu i da bȉde brȅz. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
- Dȁ, sȁv mi je ȏn pa nȅka mȕstra, ȏn znȃ kȁko trȅba da se rȃdi, ȍndak nek glédi svȏj pòso, a nȅ da se mȇša i da dѝvāni kojѐšta. [1]
- I on mi neka mustra od čoveka. Jasenovo [1]
- Ćuti, znam te koja si mustra. [4] [5] Čenej Subotica Pačir Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Đurđevo Kać Novo Miloševo Taraš Šurjan Boka Neuzina Ilandža Ivanda [1]
- I jѐsi mi tȋ nȅka mȕstra. Bačinci [1]
- Òna tvòja mȕstra dȉgla nȏs, jȃ kȃžem: „Bàr dān”, a òna vala nȇće da se jȃvlja pȁorima. Jaša Tomić [1]
- Ta mȕstre bȇčke, naméstile kȕću, napazárile svȁšta, a što se nísu ȕdale, tȏ máčku ȍ rep. Jaša Tomić Đurđevo Mokrin Taraš Šurjan Boka Neuzina [1]
Reference
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Milenko S. Filipović, Vojvođanski ćilimi u narodnim običajima. — ZDN, 2, 1951, 75—82, str. 81.
- ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 24.
- ↑ Milan Milošev, Vršačke papudžije. — Rad, 6, 1957, 121—137, str. 126.
- ↑ Dragica Stojković, Opančarski zanat u Pančevu. — Rad, 31, 1988— 1989, 315—330, str. 327.
- ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
- ↑ Olga Kovačev, Prilog proučavanju istorijata liciterskog zanata u Vojvodini. — Rad, 35, 1993, 219—227, str. 223.
- ↑ 11,0 11,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.