Викиречник

nevera

nevera

nevera (srpski, lat. nevera) uredi

Imenica uredi

nevera, m/ž

Značenja:

  1. Osoba koja je prekršila datu reč, koja je izneverila, prevarila drugu osobu (obično o momku ili devojci u ljubavnoj vezi). [1] Čenej Novo Miloševo[2]
  2. Osoba druge vere. [2]

Primeri:

  1. Ȏn njȗ vòle, i lépa je i valjána, al je nѐvera i bába mu dȁo bѐfēl da je ne dòvodi kȕći. Neuzina Jaša Tomić Šurjan Boka [2]


1. Teško tebi, koji pustošiš a tebe ne pustoše, i koji činiš neveru a tebi se ne čini nevera; kad prestaneš pustošiti, bićeš opustošen, kad prestaneš činiti neveru, činiće ti se nevera.

Jezek. 39:10, Avak. 2:8, Otkr. 13:10

Reference uredi

  1. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 165.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

Napomene uredi

Šablon:Tetr

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=невера&oldid=645969”