ȍkolo

ȍkolo

ȍkolo (srpski, lat. ȍkolo)

Primeri:

Ȍndak vòjvodinica i bášinica, njȋ vȇžu ovàko ȍkolo sa, prímer, kúpila je àljinu ili tàko nȅšto, ȍndak njȋ tàko vȇžu ȍkolo. Beška ^[1]
Sѐde mòmci i dѐvōjke ȍkolo na klúpi, a mòmci ako ѝmaju dȉnār, òni ȍdu za àstal pa nȅšto pȉju. Tovariševo ^[1]
Ѝmala sam zȋmski šѐšӣr, fȋni šѐšӣr, zdrȁvo plišȁni, pa pȇrje ȍkolo. ^[2] ^[3] Tomaševac Martonoš Gospođinci Srpski Krstur ^[1]
A ȏn kad dȏđe, a jȃ njȋma kobàsӣcā, sȉra nàko nàmećēm, pa kobàsӣca ȍkolo, pa im svȅ nàtitram, nek dѐca jȅdu, jȅ l. Bačinci ^[1]

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 167.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 129.