obláčiti
obláčiti
Glagol
urediKategorije: trp.
Oblici:
Značenja:
- Navući odeću ili odevni predmet na sebe ili nekoga drugoga. Beška[1]
- Navući, staviti na sebe odeću, odenuti se. [1]
- Preobući se, maskirati se (u nešto). [1]
Primeri:
- Mȏj prȕsluk su nòsili u Beògrad te su obláčili svakojáke stȃre nòšnje (da bȉde čòban jѐdan od òti momáka što su ùšli ù to drúštvo ȍmladӣnsko — kad bálove prȁvu) i šѐšӣr po pȁorski. [2] [3] Novo Miloševo Gospođinci [1]
- Trȅba mu odélo da se òblāči, a jȃ nѐ mogu da nȃđem, svȁ sam bíla ùplašena, a òni mu nѐ daju da ùstane da nȃđe sȃm. [4] Kumane Novo Miloševo [1]
- Óna obúkla kapȗt i otȉšla kȕći. Vršac [1]
- A mȃjka mi obrѐkla — ako ću gȕske pȁziti, kúpiće mi ȕ jesēn i pànćuške lépe i rȕvo lépo, obúće me. [5] [6] [7] [8] Pomaz Sivac Gospođinci Žabalj Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Itebej Kumane Žitište Orlovat Farkaždin Čenta [1]
- Kad se svúče odélo, to se nѐ metne makar kȁko: to se lȇpo pòstavi na stòlicu, da se ne ugùžva, pa da se ȗjutru obúče. Đala [1]
- Muškárci obúču sȕknje, a óne obúkle pantalóne. Jasenovo [1]
- Obúče prȕsluk, nѐ vidi se léđa. Deronje [1]
- Čàrape obúčem. Đala [1]
- Obúci se kȁko vàlja, a ne d[a] ȉdeš ko trlѐtān. Boka [1]
- Jȁ sam se obúkla kod jѐdnog stríca koji mi bȉo ròđeni. Šablon:govor [1]
- Mѐni nѐ treba ni da se obúčem ni da se ȍbujem. Novi Sad [1]
- Déca se obúču. [9] [10] [11] Banatska Palanka Novo Miloševo Vršac Pavliš Čenej [1]
- Devȏjke se obúče du i mȏmci, i idédu kȍt kola. Jasenovo [1]
- Al smo se mórali umesto òpanāka cѝpele da bȕdu i tȁk mȁl da s[e] obúčemo. Šablon:govor [1]
- Ȍndak kr̀tani dȏđu, i tȍ ȍndak donѐsu, naš, obúku se onàko, unakarȃde se svȁkojako. Beška [1]
- Kad je stȁo prȅd mene tàki obúčen, dȍšo mi lȅpči neg céla vójska, sȑce mȁterino. Boka [1]
Izvedene reči:
Izrazi:
- obući se u vȏjno ("postati vojnik"; "Ȇ, ònaj klȉnac kȁkog si ga tȋ ȕtubio već se òbӯko u vȏjno, da je žȋv i zdrȁv"). Boka [1]
- Obući se ko za paradu ("doterati se"). [1]
- Obȗko seko bája ("neukusno odeven"). Šablon:govor [1]
- obúći se ko nà lārmu ("odenuti se na brzinu"). Novi Bečej [1]
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić, dr Dragoljub Petrović; Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, Matica srpska, Novi Sad
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 125.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 122.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 136.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 58, 129, 296, 318.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 163, 205.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 114, 189.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 128, 137.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 146.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 205.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 125.