Tȏ kad kȍže sȉrove rȃdi, kad se òperu na Dunávcu, donѐse kȕći, vȕna im se òstrӯže sa češàgijom. Ȍnda se skȋda grȗbi slȏj kȍže, pòkožica òna, sa òvim. [1]Kovilj[2]
↑Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
↑ 2,02,1Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
