postupanica

Imenica

uredi

postupanica, ž

Oblici:

  1. postùpānica, postupȃnica [1]

Značenja:

  1. Pogača koja se daje drugoj deci kad sopstveno dete prohoda. Čerević[1]

Primeri:

  1. Dànas smo mȃloj mésili postùpānicu, kȑljāli smo pȁrčāde i tȑčali zà njōm. [2] Novi Sad Subotica Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Kać [1]
  2. Pȓvo dr̀žiš déte, ȍna[k] ga pȗstiš d[a] ȉde sȃm i svȁki kȏ je tȗ, ròditelji, i drȕgi kȉdu s njѐgove gláve postupȃnicu i jédu. Jaša Tomić Boka [1]
  3. Postupavnica je jedan obred koji se vrši prilikom samostalnog hoda deteta. Kad dete bude staro oko godinu dana i treba da prvi put samostalno zakorača, starije žene iz porodice umese obavezno pogaču (sličnu onoj koja se pravi prilikom pričešća), a ko još želi i po mogućnosti, priprema i druge poslastice kojima će kasnije poslužiti zvanice. Na postupavnicu se pozivaju deca iz komšiluka i deca iz rodbine. Obavezno je prisutan i kum. Pogača se uvija u čist salvet, stavlja se na zastrtu zemlju i prekriva nekim prekrivačem. Preko te pogače mališan treba da pređe bilo samostalno bilo uz pomoć nekog od prisutnih (dece, rodbine itd.). Nakon toga pogača se izvlači ispod prekrivača, odvija se i uz pomoć prisutne dece lomi nad detetovom glavom. Dok se pogača lomi, kum makazama seče detetu pramen kose. Kad je ceo ritual obavljen, deca i prisutni poslužuju se parčetom pite (pite, kolača i čega još ima). Pošto se taj običaj ceni i važan je jer simbolizuje stupanje odojčeta u život, poziva se fotograf. Postoji i verovanje da će dete, koje još nije do tada prohodalo, uspeti da prohoda nakon što mu se obavi postupavnica. [3] Senpeter [1]
  4. Da dete na vreme i lako prohoda, majka mu mesi pogaču „postupaonicu", koja se lomi detetu iznad glave i delovi razdele ostaloj prisutnoj deci koja već hodaju. [4] Ostojićevo Kukujevci [1]
  5. Postuponica — pogača koja se mesi onog dana kada dete prohoda; pogača se lomi na komade i daje se svakom detetu koje je u stanju da dotrči do nje. [5] Futog Pačir [1]


Sinonimi:

  1. postuparnica [1]


Reference

uredi
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  3. Ivana Lovrenski, Leksika pojedinih običaja i narodnih verovanja u govoru Srba u Velikom Senpetru (rukopis diplomskog rada).
  4. Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 156.
  5. Sonja Bajandićeva Jovanović, Teraj kera, lutko moja bela (Vojvođanski rečnik za Panonce-početnike). Novi Sad (Dnevnik), 2003, 113 str.

Napomene

uredi