sȁm

sȁm

sȁm (srpski, lat. sȁm)

rečca

sȁm, rčc.

Oblici:

službi, sam, priloškoj ^[1]
veznika, službi, sam ^[1]

Značenja:

Za ograničavanje: jedino, isključivo. ^[1]
Za iznenadnost i istovremenost: odjednom, neočekivano. ^[1]
Za suprotnost: ali, no, ipak, nego. ^[1]
Pojačava i naglašava nameru. ^[1]

Primeri:

Ȍnda òno déte sȁm pòdoji i sȁm ga gȕri u ònu kòlēvku pòt krevet. Laćarak ^[1]
Sȁm tȕ mȁlo u komšѝluk prȇđem. Sremska Kamenica ^[1]
Sȁm pȉje ràkiju. Šimanovci ^[1]
Ȍnda òne sȁm lúpaju u tȏ, i cíče, dréče, svȅ kòmšije tȏ čȕju. Tovariševo ^[1]
Sȁm jedàrēd — čȕje se nȅka galáma. Vizić ^[1]
Ѝmala sam dȕgo tȕ slȉku, i nȅ znam, sȁm mȉslim da mi je Žȇljka dȑpila. Novi Sad ^[1]
Mȋ nísmo ѝmali stòlčicu, već sȁm nàko. Tovariševo ^[1]
Prȋđeš, sȁm mȁl dȁlje ѝdēš — tȕ Rȁdova bȁra, zàpadnēš. Deronje ^[1]

Reference

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

Napomene

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=са̏м&oldid=214431”