svája
svája
svája (srpski, lat. svája) uredi
Primeri:
- Zatѐčem njѐga, njѐgovu gȍspoju i sváju z[a] àstāl, ȉgru kȃrte. [1] Itebej [2]
- Ȇj, Mȋle, dòšla príja, Sávina svája, sȁd sam vȉdo; zdrȁvo je lépa, al kȃžu nȉgdi nȇ d[a] ѝde. Jaša Tomić [2]
- Idem svaji u svatove. [3] [4] Čenej Kikinda Novo Miloševo Boka Vršac Ivanda [2]
Reference uredi
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 426.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 492.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).