svája

svája

svája (srpski, lat. svája)

Primeri:

Zatѐčem njѐga, njѐgovu gȍspoju i sváju z[a] àstāl, ȉgru kȃrte. ^[1] Itebej ^[2]
Ȇj, Mȋle, dòšla príja, Sávina svája, sȁd sam vȉdo; zdrȁvo je lépa, al kȃžu nȉgdi nȇ d[a] ѝde. Jaša Tomić ^[2]
Idem svaji u svatove. ^[3] ^[4] Čenej Kikinda Novo Miloševo Boka Vršac Ivanda ^[2]

↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 426.
↑ ^2,0 ^2,1 ^2,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 492.
↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).