Викиречник

svѐdok

svѐdok

svѐdok (srpski, lat. svèdok)

uredi

Imenica

uredi

svѐdok, m

Oblici:

  1. svedok, -òka [1]

Značenja:

  1. Koji je prisustvovao nekom događaju, koji može potvrditi istinitost nečega, očevidac. [1]
  2. Koji pred vlašću (obično u sudu) svedoči o onome o čemu se sudi. Sremska Mitrovica Novo Miloševo[1]

Primeri:

  1. Kad nȇmaš svedòka, ne vrédi ni da tȗžiš. Tomaševac Sremska Mitrovica Novo Miloševo [1]
  2. Žíva je kázo Špѝleru da se ȏn kréćo, da se ȏn níje krȉo, da ȉma svedòke. [2] Kumane [1]
  3. Ȍndak níje bílo, ù opštinu smo jѐdnu lépu hàljinu i sa dvȃ svedòka si ѝšla, níje ѝšlo célo drúštvo. Novi Sad Sremska Mitrovica [1]
  4. Dvȁ svedòka, mlȁdēnci, i svȅkar i svȅkrva, i òtac i mȁti. Sombor [1]


Sinonimi:

  1. kum [1]


Reference

uredi
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 136.

Napomene

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=свѐдок&oldid=224538”