senjak
senjak
Imenica
uredisenjak, m
Oblici:
Značenja:
Primeri:
- Nȅki kòji su ѝmali sȅnjāk tȁmo su mѐćali sȇno. [2] [3] Mošorin Jamena Morović Erdevik Šuljam Šatrinci Čortanovci Sombor Stapar Pačir Deronje Tovariševo Rumenka Lalić Kula Drljan Senta Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Kać Kovilj Titel Đala Sanad Mokrin Novo Miloševo Novi Bečej Melenci Aradac Kovin [1]
- Ѝmā sѐnjāk kòt kuće. [4] Bačinci Susek Sviloš Subotica Begeč Novo Miloševo Melenci [1]
- Ù štali se òbično ȉma za sȇno, zòve se sȅnjāk. Tàko se zàgrādi jѐdno dvȃ mѐtera di se mete sȇno. [2] [5] Bukovac Morović Vašica Sot Voganj Vrdnik Hrtkovci Jarak Čortanovci Platičevo Stari Slankamen Surduk Tovariševo Bačka Palanka Begeč Čurug Gospođinci Žabalj Kovilj Đala Sanad Mokrin Kikinda Novo Miloševo Bašaid Melenci Žitište Botoš Pančevo Omoljica Dolovo Kovin Deliblato [1]
- Ù štali je mȃli sȅnjāk di se òstavi sȇno. [2] Rumenka [1]
Reference
uredi- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 320.
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.