Викиречник

sȍba

sȍba

sȍba (srpski, lat. sȍba)

uredi

Imenica

uredi

sȍba, ž

Značenja:

  1. Jedna od prostorija za stanovanje. [1]
  2. Obično prednja soba u kojoj ne žive ukućani, u kojoj borave samo gosti. [1]
  3. Soba okrenuta prema ulici. [2] Pančevo Sot Čenej[1]
  4. Dobro osvetljena soba. Sombor Vršac[1]
  5. Obično prednja soba u kojoj ne žive ukućani, u kojoj borave samo gosti. [1]
  6. Isto. [2] Deliblato[1]
  7. Isto. [1]
  8. Soba u roditeljskoj kući u kojoj ćerka živi do udaje. [1]
  9. Isto. [2] Martinci Golubinci[1]
  10. Soba u kojoj najčešće borave svi ukućani zajedno. [1]
  11. Soba okrenuta prema dvorištu. [1]
  12. Obično prednja soba u kojoj ne žive ukućani, u kojoj borave samo gosti. [2] Sremska Rača Stari Slankamen Pančevo[1]
  13. Soba okrenuta prema dvorištu. [2] Senta[1]
  14. Prostorija u kojoj ne žive ukućani, u kojoj borave samo gosti. [1]
  15. Obično najmanja soba u kući. [3] Čenej[1]
  16. Obično prednja soba u kojoj ne žive ukućani, u kojoj borave samo gosti. Stapar[1]
  17. Isto. [1]
  18. Soba okrenuta prema dvorištu. Vršac[1]
  19. Isto. [2] Deliblato[1]
  20. Obično prednja soba u kojoj ne žive ukućani, u kojoj borave samo gosti. [1]
  21. Soba okrenuta prema ulici. Vršac[1]
  22. Soba koja se nalazi do ulice. [1]
  23. Isto. [2] Novo Miloševo Veliko Središte Jasenovo[1]
  24. Izdvojena soba za goste. [1]
  25. Soba koja se nalazi do ulice. [2] Jaša Tomić Dobrica Margita Vršac Dolovo[1]
  26. Soba okrenuta prema dvorištu. [2] Kajtasovo Kovin[1]
  27. Soba za spavanje. [2] Neštin Jarak Sremska Kamenica Bečmen Drljan Bačko Gradište Begeč Čenej Gospođinci Kać Sefkerin Kajtasovo Uljma Omoljica[1]
  28. Soba okrenuta prema ulici. [2] Kajtasovo Kovin[1]
  29. Isto. [1]
  30. Obično prednja soba u kojoj ne žive ukućani, u kojoj borave samo gosti. [1]
  31. Isto. [1]
  32. Soba okrenuta prema dvorištu. [1]
  33. Isto. [2] Dobrica Uljma Dolovo Deliblato[1]
  34. Isto. [1]
  35. Soba za dečiji boravak u kući gde ima više dece. Novo Miloševo[1]
  36. Obično prednja soba u kojoj ne žive ukućani, u kojoj borave samo gosti. Subotica[1]
  37. Isto. [2] Jamena Sviloš Sombor Sivac Drljan Tovariševo[1]

Primeri:

  1. Ȉmam tȕ sȍbu i kȗjnu — tȍ ѝzdājem. Sremski Karlovci [1]
  2. Ispѐče se ù peći i sȍba se ùgrije i bȕde tȍpla. Tovariševo [1]
  3. Mòjoj Snѐžani, sȁd kad je trȅbala da se ùda, jȁ sam za garnitúru za sȍbu i za précoblje svȅ ѝštikovala, čȁk i posteljѝnu sam joj štȉkovala. [4] [5] [6] Veliki Gaj Sremska Mitrovica Buđanovci Jakovo Subotica Martonoš Bačko Petrovo Selo Bečej Novi Sad Đala Srpski Krstur Mokrin Kikinda Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Itebej Kumane Melenci Elemir Zrenjanin Boka Tomaševac Farkaždin Ilandža Čenta Vršac Izbište Kruščica Deska [1]
  4. Dvȇ sòbe sà ulice prȁvӣdu. [2] [3] Begeč Jamena Sremska Rača Morović Vašica Kukujevci Martinci Sot Erdevik Neštin Sviloš Ledinci Bukovac Čortanovci Stari Slankamen Šatrinci Surduk Stari Banovci Šuljam Vrdnik Voganj Jarak Hrtkovci Platičevo Golubinci Prhovo Ugrinovci Obrež Bečmen Boljevci Martonoš Senta Pačir Sombor Stapar Sivac Bajša Kula Drljan Mol Lalić Srbobran Bačko Gradište Deronje Bođani Tovariševo Despotovo Bačka Palanka Rumenka Čenej Gospođinci Đurđevo Kać Kovilj Gardinovci Đala Banatsko Aranđelovo Sanad Mokrin Kikinda Radojevo Srpska Crnja Novo Miloševo Bašaid Novi Bečej Melenci Žitište Itebej Jaša Tomić Aradac Botoš Konak Perlez Sakule Dobrica Margita Sefkerin Crepaja Alibunar Uljma Vršac Veliko Središte Pančevo Dolovo Deliblato Kajtasovo Omoljica Kovin Vračev Gaj Čenej [1]
  5. Svadba se održava u „blagdašnjoj" ili „novoj" sobi. [7] [1]
  6. Kàdgod su zváli vѐlika sȍba sȍbu stàjaću. [2] [3] Vrdnik Ledinci Srpska Crnja Aradac Sakule Pančevo Čenej [1]
  7. Jer prednja je soba „gornja", „stajaća", „nameštena" i „gostinska", sva je „ekstrajnica", i ona je s prozorima na sokak, i s ikonom sveca u pročelju međ tim prozorima. Stapar [1]
  8. Prednja soba sa ulične strane bila je neka vrsta gostinske sobe i u njoj se, po pravilu, nije stanovalo. Kula Platičevo Sombor Stapar Bački Brestovac Jasenovo [1]
  9. Dȏđe úja nà slavu, spávaće u gòstinskoj sȍbi. Novi Sad [1]
  10. Ȉdi, ȕzmi tȁmo iz gòstӣnske sòbe. [2] Srbobran Erdevik Neštin Šuljam Jarak Hrtkovci Platičevo Čortanovci Bečmen Martonoš Sombor Drljan Bačko Gradište Deronje Gospođinci Rumenka Novi Sad Kać Novi Bečej Veliko Središte Crepaja Kajtasovo Omoljica Kovin [1]
  11. Kad je trebalo da izađe na viđenje sa devojkom umesto da se nađe u „devojačkoj sobi" (obično je to zadnja soba do ulice), on izađe u hodnik, sedne na ogradu i otpočne klatiti nogama. [7] Novo Miloševo Novi Bečej Kumane Melenci [1]
  12. Dnevna soba, po pravilu najveća prostorija, prva je do ulice. Bački Brestovac Kikinda [1]
  13. Prema ulici je „stajaća soba", a na suprotnoj strani je „soba iz guvna" ili „zadnja soba"  ; 2. rib ‘zadnji uži deo vrške’ (Sb) [ShLR]. [8] [2] Jarkovac Voganj Bukovac Obrež Prhovo Ugrinovci Bečmen Stari Slankamen Martonoš Senta Drljan Gospođinci Sanad Mokrin Kikinda Jaša Tomić Aradac [1]
  14. Sȍba i kȗjna i zȁdnja sȍba. Većѝnōm su sà ulice — tȏ je prȅdnja sȍba, pa ȍnda dòlazi kȗjna, pa ȍnda dòlazi zȁdnja sȍba ѝz dvorӣšta. Mol [1]
  15. Nazivali su je [prednju sobu] „lepa soba” ili „soba radosti i žalosti”. Kula [1]
  16. Mȃla sȍba je do šòra  ; v. ‘soba koja služi za spavanje’. [2] Martinci [1]
  17. Mȃla sȍba je u kòjōj se spȃva  ; g. ‘soba okrenuta prema dvorištu’ (Sot). [2] Pančevo [1]
  18. Vȉše su tràpērije bíle krȁtke di se sѐdi i di se tkȃ, a u nàmeštenoj sȍbi — kȁkvi su prózori — ako su vȅliki prózori, vȅće su i zȃvese. [2] Sviloš [1]
  19. Svadba se održava u „blagdašnjoj” ili „novoj” sobi. Tu su poređani stolovi, stolice, klupe u obliku slova P. [7] [1]
  20. U prȅdnjoj sȍbi nȉko nѐ spāva. Bačinci [1]
  21. Iz kuhinje se ulazi u prednju sobu, sobu sa ulice, koja ima tri prozora, dva gledaju na ulicu a jedan u dvorište ili u sobicu, dvorišnu sobu, koja ima jedan ili dva prozora ( — Jm Er Ma Le Ja H Bu Ša Ob Čo Go StS Blj SB Sd; Su Mt P Snt S M Si Dr St Kl Sb La BG De Dp Ču Bđ G To Čj Žb K Ru BP Bg; Đ BA Sn Mo Ki NM SC Bš It Me Ž JT A Pe Mg Sa VS Vš VG) [TKPV; LŠ; EIS 95b ‘prednji, veći zakošak na vrški, bubnju’ [ShLR]. [9] Srbobran [1]
  22. Sàmo bѝla prȅdnja sȍba, òva kȗjna i strȁžnja, i špȁjs. Beška [1]
  23. Ѝmali su sȅperatnu sȍbu za gȍste. [2] Vašica [1]
  24. Za spavȃću [sobu] dvȁ jastȕka i dúšek, dvȁ prostiráča, dȏjne čaršȁve. Vršac [1]
  25. Mȉ sȁd dr̀žimo u srȅdnjoj sȍbi, u òvom vѐlikom balónu. Beška [1]
  26. U gostinskoj ili „stajaćoj" sobi je na stolu ispod ikone takav ćilim ( — St; Jr) [EGJ 89; PČ IDž 5; RSB]. [10] [1]
  27. Kàdgod su zváli vѐlika sȍba sȍbu stàjaću. [2] Vrdnik [1]
  28. Bílo je krѐveti sàmo u stàjaću sȍbu. [4] Itebej Voganj Golubinci Bečmen Senta Gospođinci Novi Kneževac Novo Miloševo Jaša Tomić Sefkerin Crepaja Omoljica [1]
  29. Za sve to vreme đuvegija je u „stražnjoj" sobi i, spreman, čeka da ga kum pozove k sebi. [7] [1]
  30. U strȁžnjoj sȍbi smo žívili. [2] [11] [12] Beška Čerević Jarak Hrtkovci Platičevo Ledinci Šatrinci Čortanovci Golubinci Boljevci Surduk Subotica Pačir Sivac Stapar Srbobran Turija Lalić Bačko Gradište Čurug Deronje Despotovo Gospođinci Bođani Čenej Žabalj Tovariševo Kać Rumenka Bačka Palanka Novi Sad Đala Banatsko Aranđelovo Sanad Kikinda Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Itebej Melenci Žitište Perlez Sakule [1]


Sinonimi:

  1. odaja [1]


Izrazi:

  1. Usobu dima ko u komina Jasenovo [1]
  2. Biti nasobu ("biti u javnoj kući, kupleraju"). Jasenovo [1]

Reference

uredi
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  4. ↑ 4,0 4,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 122, 123, 127, 129, 135, 157. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  5. ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 235.
  6. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 55.
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 53. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Mile Popov, Svadba u severnom Banatu.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  8. ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 89.
  9. ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 83.
  10. ↑ Milenko S. Filipović, Vojvođanski ćilimi u narodnim običajima. — ZDN, 2, 1951, 75—82, str. 78.
  11. ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  12. ↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 24.

Napomene

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=со̏ба&oldid=207002”