tica
tica
Srpski
Srpskitica (srpski, lat. tica)
Imenica
tica, ž
Kategorije: zool.
Oblici:
Značenja:
- Ptica kojoj je rit prirodno stanište. [1]
Primeri:
- Ȉma u rítu nȅka tȉca, éja se zòve. [2] [3] [4] Kovilj Čerević Gospođinci Novi Sad Itebej Melenci Farkaždin Izbište Sefkerin Jasenovo [1]
- Sȗnce kad sȋne, a tȉce pȅvaju. Dobrinci [1]
- A dȍk nȇma rȉbe, nȇma ni bȃrski tȋca. [4] Kovilj [1]
- O Bòžiću kòd nās prȁvimo vȅliki kòlāč, pa kȃžemo — kȉćeni kòlāč. Tȍ nàpravimo tȉce, bòžiju rȗku, ružѝcu, bȕre i klȃs. Bata [1]
Reference
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 357.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 105, 156.
- ↑ 4,0 4,1 Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).