Tȏ [koža] ѝde za opšiváče i za ùkladice, tȗ dȉ se sàstalja. Kad se sàstavi, tàko tȃ dvȃ, òvō je kȍža i òvo, a ȍnda tȗ ȕ srēdu ѝde tȏ, ȍnda tȏ dr̀ži čvȓsto. [1]Kovilj[2]
↑Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
↑Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
