ubod

Srpski

ubod (srpski, lat. ubod)

Imenica

ubod, m

Oblici:

  1. ȕbod, úbod [1]

Značenja:

  1. Nanošenje povrede, rane ubadanjem (obično žaokom). [1]

Primeri:

  1. Da nȉje otȉšao u Dȍm zdrȃvlja, bȉo bi ȕmro od jȅdnog ȕboda. Margita [1]
  2. Gluvȍća se léčila ȕbodom u ȕvo, jȅdan čȍvek tȁko pročȕo. [2] Kovin Jamena Žednik Sombor Kać Futog Melenci Međa Jaša Tomić Čenta Izbište Dupljaja Bavanište Dubovac [1]
  3. A úbod njȇn — mlȍgi nísu znȁli i uvȁte pčȅlu i čȗva da ga s ustȉma ne ujȅde. Izbište [1]
  4. Dòlazio [je] kod mѐne, i jȃ sam mu mѐćo pčȅlije ȕbōde. [3] Melenci [1]


Sinonimi:

  1. ujed [1]


Reference

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  3. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 145.

Napomene