umíriti

umíriti

umíriti (srpski, lat. umíriti)

umíriti, {{{vid}}} neprel.

Oblici:

Primeri:

Tȍga jѐdnog nѝje se mòglo umíriti kònja. Gospođinci ^[1]
Tȏ sam slȕšo, ȍndak su dòšli Rȕsi pa su umírili tȏ. ^[2] ^[3] Melenci Šajkaš Taraš ^[1]

Izvedene reči:

Sinonimi:

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 143, 218.
↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 144.