fala

Srpski

fala (srpski, lat. fala)

Imenica

fala, ž

Značenja:

  1. Lepo mišljenje izraženo o nekome, pohvala, isticanje nečijih vrlina, hvaljenje. Novo Miloševo Ivanda[1]
  2. Osećanje i iskazivanje priznanja za učinjeno dobro delo, zahvalnost. [1]
  3. Uobičajena učtiva forma izražavanja zahvalnosti za učinjenu uslugu. [1]

Primeri:

  1. To mi je fala što sam te odrastio. [2] Čenej [1]
  2. Tȍ mi fála za svȅ štȃ sam ti urádijo. Vršac [1]
  3. Fála, nȅ bi jȃ sȁd káfu, jebo je već kȁsno, drȕgi pȗt. Neuzina [1]
  4. Baba Rȗžo, fála ti. [3] Pavliš Subotica Martonoš Bečej Jaša Tomić Šurjan Boka Deska [1]
  5. Fála ti. Vršac [1]


Izrazi:

  1. ˜ Gȍspodu ("isto"; "A fála Gȍspodu, kàd god mi je Gȍspod, kat sam s mòlila, što gȍd sam zažѐlila, dávo mi je"). Bačinci [1]
  2. ˜ bȍgu ("za izražavanje zahvalnosti Bogu zbog zadovoljstva postojećim stanjem (zdravstvenim, imovinskim i sl.)"; "Fála bȍgu, ȉmamo i dȅcu"). Elemir Obzir Bečej Čurug Novi Sad Šajkaš Begeč Kikinda Srpska Crnja Bašaid Aradac Orlovat Perlez Farkaždin Ilandža Lovra [1]
  3. hvála lȇpo Laćarak [1]
  4. GG 152] [1]
  5. fȃla bȍgu Bašaid [1]
  6. ˜ mȉlōm bȍgu ("isto"; "Fála mȉlōm bȍgu, kat se mȋ kros tȍlkō gȍdina nísmo vȉdili, da je dȁo Bȏg da se mȋ vȉdӣmo"). Pomaz [1]
  7. Puna su mu ustahvale ("sam sebe hvali"). Sombor [1]
  8. Vȅlikā ti ˜ ("veoma ti zahvaljujem"; "Jȁōj, vȅlikā ti fála, baba Jȅlice"). Parage [1]
  9. hvála Bȍgu ("isto"; "Hvála Bȍgu, ȅto, mȋ smo krénuli"). Čenej [1]
  10. fȁla bȍgu Itebej [1]

Reference

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  3. Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 58.

Napomene