frtalj
frtalj
Imenica
uredifrtalj, m
Kategorije: iron.
Oblici:
Značenja:
- Četvrti deo nečega, četvrtina, četvrt. [1]
- Četvrtina jutra zemlje. [2] Čip[1]
- Mera za površinu zemlje. [1]
- Potes blizu naselja gde je zemljište izdeljeno na četvrtine jutra za bašte. [1]
- Deo naselja, kvart. [1]
- Groblje. [1]
- Drvena posuda za merenje žitarica. Jasenovo[1]
Primeri:
- Ranije je svaka četvrt (frtalj) grada ili sela imala po jednog pastira za svaku vrstu stoke. [3] [1]
- Daj mi frtalj kile šećera ( — Čr) [RSB; ČLČ 193]. [1]
- A fr̀tālj lánca — tȍ je bílo čѐtirsto kvadráti. [4] [5] [6] [7] [2] Tomaševac Bačinci Susek Laćarak Sviloš Šimanovci Subotica Ravno Selo Kać Novi Sad Novi Kneževac Mokrin Kikinda Novo Miloševo Itebej Kumane Melenci Taraš Zrenjanin Boka Konak Veliki Gaj Perlez Čenta Čip Ivanda [1]
- Jȍš sam nájmila da jȕtro i fr̀tālj òkopa. Dobrinci [1]
- Tȏ je bílo tàko lȉtar ȉ po, trȋ frtálja lȉtre. [8] Srpska Crnja [1]
- Tek smo mi bíli gòtovi, pròšlo fȑtalj sȃta, za rѐći pѐtnajs minúta. [4] [5] [9] Itebej Mol Farkaždin Vršac [1]
- Ѝmala sam kàpӯt o[d] ćérke, pa mi se ѝzvecovali rukávi na krȁjeve, pa sam òcekla i naméstila òne trȋ frtálja, málko samo da pȍkrijedu lȁktove. Jaša Tomić [1]
- Ostalo nam je još frtalj tone uglja u šopri. [10] Čenej Šurjan Boka Neuzina [1]
- Ja sam stara, meni je dosta i frtalj leba na dan. [1]
- Ȉma jesénak... Cvȇće, ȍbično cvȇće, visóko pȍla mȅtara, trȉ frtálja mȅtara takȍ izlȁzi. Izbište [1]
- Štápove tvŕde od gorúna prȁvimo takȍ o[d] trȉ frtálja mȅtera. Jasenovo Vršac [1]
- Ѝmām vr̀tālj jȕtra žȉta. [11] [9] Laćarak Bačinci Pavlovci Sombor Stapar Silbaš [1]
- Dvȃ fȑtalja zѐmlje. [5] Čenta [1]
- Pojedina domaćinstva imala su po 1—2 sesije. Sesija se sastojala od „4 fertalja”, a jedan fertalj je imao 10 jutara. [12] [1]
- U drȕgi mȁ ȍndak se délile polùtine (po pȏ sѐsije: tȏ su šѐsnajs jȕtāra, sàmo fȁli jѐdno jȕtro kòje ѝde na lȅdinu); u trȅći mȁ ȍnda se délile po fȑteljevi. [7] Melenci [1]
- Zemljišno imanje računalo se po „frtalju” [...], a to je bilo sedam jutara. [13] Pivnice [1]
- Idȇm u fȑtalje. Vršac [1]
- Bíli su bȉrcovi po svȁkim fȑtalju. [5] Kikinda Novo Miloševo [1]
- Vȑtalj tȏ se zválo, a pȍsle su na kȁntār, na kȉle. [8] Dobrica Uljma [1]
- Tȏ su još nȁši dȅdovi s òtӣm frtáljem rádili. [8] Konak Jaša Tomić [1]
- Dok ih [jabučare] domaćin služi rakijom iz „frtaljeva”, svekrva i zaove otpočinju sa pesmom. [1]
- Fr̀tālj što se píla ràkija. [8] Novi Bečej Novo Miloševo Bašaid Melenci Taraš [1]
- Dȁj de mi, žȅno, fȑtalj ràkije, hȍće brȁt da ti se nȁpije. Novo Miloševo [1]
- Frtalj je 12— 13 litara. Ima istu namenu kao i petalj ( — Ss Sv). [14] [1]
- Nàpuniš vr̀tālj ràkijom i mȅteš ga ù podrӯm. Bačinci [1]
- Daj taj vrtalj da preručim kominu. Begeč Susek Sviloš Laćarak [1]
- Vr̀tālj, ko kánta, sàmo dr̀veno. [8] Čortanovci Sviloš Ledinci Čerević Krušedol [1]
Izrazi:
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 139. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>; naziv „Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte.” je definisano više puta s različitim sadržajem - ↑ Milivoje Milosavljević, Stočarstvo u severnom Banatu. — Rad, 12— 13, 1964, 69—101, str. 80.
- ↑ 4,0 4,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 57, 123, 349. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam.” je definisano više puta s različitim sadržajem - ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 20, 156, 452. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta.” je definisano više puta s različitim sadržajem - ↑ Ljiljana Nedeljkov, Geografski termini u Šajkaškoj. — ZFL, HHHIV/1, 1991, 155—160, str. 158.
- ↑ 7,0 7,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 118, 143. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>; naziv „Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine.” je definisano više puta s različitim sadržajem - ↑ 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str, str. 170. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>; naziv „Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini.” je definisano više puta s različitim sadržajem - ↑ 9,0 9,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 147. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>; naziv „Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine.” je definisano više puta s različitim sadržajem - ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 309, 335.
- ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 85.
- ↑ Gliša Marković, Kako se nekada živelo u Pivnicama. — Rad, 18—19, 1969—1970, 101—110, str. 103, 104.
- ↑ Ljiljana Radulovački, Bačvarski, kačarski i pinterski zanat u Sremu. — Rad, 35, 1993, 229—234, str. 233.