čančić

čančić

čančić (srpski, lat. čančić)

čančić, m

Kategorije: dem.

Oblici:

Primeri:

Kod nȁši je ȉsto bílo tȏ, ali zѐmljane òve, vȅlike zѐmljane nȅke čànčiće. Níje tȏ čànčić, tȏ mož sȅsti čòvek ù tō. ^[2] Mol Martonoš Mokrin Novo Miloševo Novi Bečej Žitište ^[1]
Pȍno sam jȃ svȅ mòje hȅbge; tȗ u kȅsu mi je čȅtkica, sàpӯn, čàmčić, peškѝrić, svȅ mi donѐsi s kȅsom. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina ^[1]
Vȉdiš kako je brezòbrazan; iz ináta mi gȕrno čànčić i mi prȍso vȍdu na blȍk. Šurjan Jaša Tomić Boka Neuzina ^[1]

Sinonimi:

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.