čokot
čokot
Imenica
uredičokot, m
Imenica
uredičokot, m
Oblici:
Značenja:
- Stablo vinove loze. Vršac[1]
- Stablo loze van vinograda. Subotica[1]
- Sadnica hmelja. [2] Kovilj Kovin[1]
- Čokoti. [1]
- Kosti koje se stavljaju u kuvano jelo (u čorbu, pasulj i sl.). [1]
Primeri:
- Pa ȉmam vѝnogrāda, nȇmam mnȍgo, ȉmam dvȅsta čokòti, a tȏ je sàmo za kȕću, takorѐći, da nѐ moram da kȗpim. Višnjićevo [1]
- Ѝmām u vѝnogradu jѐdno ѝljadu šȇsto čokòti, ò[d] tōg nȃjviše ѝmām madžàruše i pròkopca. Bačinci [1]
- Òno grȏžđe koje je na čȍkotu, koji je čȍkot nȉski, ònaj za obrezívānje — òno je za drȕgo. [3] [4] [5] [6] Đala Berkasovo Neštin Laćarak Kraljevci Sremski Karlovci Mol Deronje Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Begeč Taraš Veliki Gaj Orlovat Farkaždin Vršac [1]
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 330, 337.
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 162.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 20, 26.