špric

špric

špric (srpski, lat. špric)

špric, m

Kategorije: med.

Značenja:

Sprava, naprava za prskanje (obično ratarskih kultura, voća, vinove loze i sl.). ^[1]
Sprava u obliku šupljeg limenog valjka sa drvenim potiskivačem za pravljenje kobasica. ^[1]
Sprava (obično plastična) za oblikovanje ili ukrašavanje kolača. Crvena Crkva^[1]
Pribor u obliku staklenog ili plastičnog cilindra s klipom i šupljom iglom za ubrizgavanje tečnih lekova pod kožu, u mišiće ili vene. Crvena Crkva^[1]

Primeri:

Šprēc na léđa i šprȉcaj, e tȏ je bílo. Čenej ^[1]
Utrošio sam za čardakliju dva šprica čorbe od plavog kamena ; ˜ (Vš). Begeč Susek Sviloš Čerević Sremski Karlovci Novi Kneževac Melenci Taraš ^[1]
Mláda sam bíla, nísam tȅla šprícati, šprȉc ònāj na léđa mȅtuti. ^[1]
Rȕčnom pr̀skalicom ili šprѝcom [prska se loza]. Bačinci ^[1]
Daj mi špric, treba da punim kobasice. ^[2] Senpeter Crvena Crkva ^[1]
Ȉmamo šprȉc i mȇso u šprȉc — tȁko prȁvimo kobasȉce tȁnke. Vršac ^[1]
Ȉma tȁj šprȉc koji se nadȇva u ta tȁnka créva, prȁili smo kobasȉce. Izbište Ivanda ^[1]

Sinonimi:

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Ivana Lovrenski, Leksika pojedinih običaja i narodnih verovanja u govoru Srba u Velikom Senpetru (rukopis diplomskog rada).