شَرَعَ

Корен: ش ر ع*

Бог ствара и одређује душу доброг човека.

Изговор:

DIN: šaraʿa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. увести
2. прописати
3. створити
4. показати
5. објаснити
6. објавити
7. стајати уз пут
8. почети

Примери:

.شَرَعَ أحْمَدُ القَواعِدَ لِتَأْسيسِ الشَرِكَةِ

Ахмед је прописао правила за оснивање фирме.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
издати, увести	يَشْرَعُ	شَرَعَ	1.
показати, обележити	يُشَرِّعُ	شَرَّعَ	2.
поднети тужбу	يُشَارِعُ	شَارَعَ	3.
довољно дати	يُشْرِعُ	أَشْرَعَ	4.
студирати право	يَتَشَرَّعُ	تَشَرَّعَ	5.
међусобно се парничити	يَتَشَارَعُ	تَشَارَعَ	6.
/	/	/	7.
уписати се, бити уписан	يَشْتَرِعُ	إِشْتَرَعَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Синоними:

• أَلَفَ - створити
• قَنَّنَ - показати
• بَدَأَ - почети
• أخَذَ - почети

Изреке и пословице:

.يَبْدُو أَنَّنِي سَأَعِيشُ وَأَمُوتُ فَقِيراً ، فَمِنْ الصَّعْبِ عَلَى رَجُلِ فِي الخَمْسِينِ أَنْ يَشْرَعَ فِي تَعَلُّمِ أُصُولِ السَّرْقَةِ

Чини ми се да ћу живети и умрети као сиромах, јер, тешко је да човек у педесетим годинама почне да учи како да краде. - Мухамед Афифи

Асоцијације:

• قانونٌ - закон
• تَشْريعٌ - законодавство

Изведене речи:

• شارِعٌ - улица
• شِرْعَةٌ - тетива
• شُروعٌ - започињање
• مَشْروعٌ - пројекат
• شَريعَةٌ - верозакон, шеријат
• شَريعَيٌّ - законодавни
• مَشْرَعَةٌ - појило

Сродни чланци са Википедије:

شَرَعَ

Преводи

Енглески: [1] commence ☞en Италијански: [1] spettacolo ☞it Немачки: [1] zeigen ☞de Шпански: [1] mostrar ☞es Француски: [1] montrer ☞fr Фински: [1] näyttää ☞fi Грчки: [1] σόου ☞el

Руски: [1] показать ☞ru Португалски: [1] exposição ☞pt Македонски: [1] покажуваат ☞mk Српски: [1] показати ☞sr Мађарски: [1] előadás ☞hu Бугарски: [1] показват ☞bg Кинески: [1] 节目 ☞zh

Конјугација глагола شَرَعَ (šaraʿa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						شَارِعٌ (šāriʿun) (šāriʿun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَشْرُوعٌ (mašrūʿun) (mašrūʿun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	شَرَعْتُ (šaraʿtu) (šaraʿtu)	شَرَعْتَ (šaraʿta) (šaraʿta)	شَرَعَ (šaraʿa)		شَرَعْتُمَا (šaraʿtumā) (šaraʿtumā)	شَرَعَا (šaraʿā) (šaraʿā)		شَرَعْنَا (šaraʿnā) (šaraʿnā)	شَرَعْتُمْ (šaraʿtum) (šaraʿtum)	شَرَعُوا (šaraʿū) (šaraʿū)
	f		شَرَعْتِ (šaraʿti) (šaraʿti)	شَرَعَتْ (šaraʿat) (šaraʿat)			شَرَعَتَا (šaraʿatā) (šaraʿatā)			شَرَعْتُنَّ (šaraʿtunna) (šaraʿtunna)	شَرَعْنَ (šaraʿna) (šaraʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَشْرَعُ (ʾašraʿu) (ʾašraʿu)	تَشْرَعُ (tašraʿu) (tašraʿu)	يَشْرَعُ (yašraʿu) (yašraʿu)		تَشْرَعَانِ (tašraʿāni) (tašraʿāni)	يَشْرَعَانِ (yašraʿāni) (yašraʿāni)		نَشْرَعُ (našraʿu) (našraʿu)	تَشْرَعُونَ (tašraʿūna) (tašraʿūna)	يَشْرَعُونَ (yašraʿūna) (yašraʿūna)
	f		تَشْرَعِينَ (tašraʿīna) (tašraʿīna)	تَشْرَعُ (tašraʿu) (tašraʿu)			تَشْرَعَانِ (tašraʿāni) (tašraʿāni)			تَشْرَعْنَ (tašraʿna) (tašraʿna)	يَشْرَعْنَ (yašraʿna) (yašraʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَشْرَعَ (ʾašraʿa) (ʾašraʿa)	تَشْرَعَ (tašraʿa) (tašraʿa)	يَشْرَعَ (yašraʿa) (yašraʿa)		تَشْرَعَا (tašraʿā) (tašraʿā)	يَشْرَعَا (yašraʿā) (yašraʿā)		نَشْرَعَ (našraʿa) (našraʿa)	تَشْرَعُوا (tašraʿū) (tašraʿū)	يَشْرَعُوا (yašraʿū) (yašraʿū)
	f		تَشْرَعِي (tašraʿī) (tašraʿī)	تَشْرَعَ (tašraʿa) (tašraʿa)			تَشْرَعَا (tašraʿā) (tašraʿā)			تَشْرَعْنَ (tašraʿna) (tašraʿna)	يَشْرَعْنَ (yašraʿna) (yašraʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَشْرَعْ (ʾašraʿ) (ʾašraʿ)	تَشْرَعْ (tašraʿ) (tašraʿ)	يَشْرَعْ (yašraʿ) (yašraʿ)		تَشْرَعَا (tašraʿā) (tašraʿā)	يَشْرَعَا (yašraʿā) (yašraʿā)		نَشْرَعْ (našraʿ) (našraʿ)	تَشْرَعُوا (tašraʿū) (tašraʿū)	يَشْرَعُوا (yašraʿū) (yašraʿū)
	f		تَشْرَعِي (tašraʿī) (tašraʿī)	تَشْرَعْ (tašraʿ) (tašraʿ)			تَشْرَعَا (tašraʿā) (tašraʿā)			تَشْرَعْنَ (tašraʿna) (tašraʿna)	يَشْرَعْنَ (yašraʿna) (yašraʿna)
императив الأمر	m		اِشْرَعْ (išraʿ) (išraʿ)			اِشْرَعَا (išraʿā) (išraʿā)				اِشْرَعُوا (išraʿū) (išraʿū)
	f		اِشْرَعِي (išraʿī) (išraʿī)							اِشْرَعْنَ (išraʿna) (išraʿna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	شُرِعْتُ (šuriʿtu) (šuriʿtu)	شُرِعْتَ (šuriʿta) (šuriʿta)	شُرِعَ (šuriʿa)		شُرِعْتُمَا (šuriʿtumā) (šuriʿtumā)	شُرِعَا (šuriʿā) (šuriʿā)		شُرِعْنَا (šuriʿnā) (šuriʿnā)	شُرِعْتُمْ (šuriʿtum) (šuriʿtum)	شُرِعُوا (šuriʿū) (šuriʿū)
	f		شُرِعْتِ (šuriʿti) (šuriʿti)	شُرِعَتْ (šuriʿat) (šuriʿat)			شُرِعَتَا (šuriʿatā) (šuriʿatā)			شُرِعْتُنَّ (šuriʿtunna) (šuriʿtunna)	شُرِعْنَ (šuriʿna) (šuriʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُشْرَعُ (ʾušraʿu) (ʾušraʿu)	تُشْرَعُ (tušraʿu) (tušraʿu)	يُشْرَعُ (yušraʿu) (yušraʿu)		تُشْرَعَانِ (tušraʿāni) (tušraʿāni)	يُشْرَعَانِ (yušraʿāni) (yušraʿāni)		نُشْرَعُ (nušraʿu) (nušraʿu)	تُشْرَعُونَ (tušraʿūna) (tušraʿūna)	يُشْرَعُونَ (yušraʿūna) (yušraʿūna)
	f		تُشْرَعِينَ (tušraʿīna) (tušraʿīna)	تُشْرَعُ (tušraʿu) (tušraʿu)			تُشْرَعَانِ (tušraʿāni) (tušraʿāni)			تُشْرَعْنَ (tušraʿna) (tušraʿna)	يُشْرَعْنَ (yušraʿna) (yušraʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُشْرَعَ (ʾušraʿa) (ʾušraʿa)	تُشْرَعَ (tušraʿa) (tušraʿa)	يُشْرَعَ (yušraʿa) (yušraʿa)		تُشْرَعَا (tušraʿā) (tušraʿā)	يُشْرَعَا (yušraʿā) (yušraʿā)		نُشْرَعَ (nušraʿa) (nušraʿa)	تُشْرَعُوا (tušraʿū) (tušraʿū)	يُشْرَعُوا (yušraʿū) (yušraʿū)
	f		تُشْرَعِي (tušraʿī) (tušraʿī)	تُشْرَعَ (tušraʿa) (tušraʿa)			تُشْرَعَا (tušraʿā) (tušraʿā)			تُشْرَعْنَ (tušraʿna) (tušraʿna)	يُشْرَعْنَ (yušraʿna) (yušraʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُشْرَعْ (ʾušraʿ) (ʾušraʿ)	تُشْرَعْ (tušraʿ) (tušraʿ)	يُشْرَعْ (yušraʿ) (yušraʿ)		تُشْرَعَا (tušraʿā) (tušraʿā)	يُشْرَعَا (yušraʿā) (yušraʿā)		نُشْرَعْ (nušraʿ) (nušraʿ)	تُشْرَعُوا (tušraʿū) (tušraʿū)	يُشْرَعُوا (yušraʿū) (yušraʿū)
	f		تُشْرَعِي (tušraʿī) (tušraʿī)	تُشْرَعْ (tušraʿ) (tušraʿ)			تُشْرَعَا (tušraʿā) (tušraʿā)			تُشْرَعْنَ (tušraʿna) (tušraʿna)	يُشْرَعْنَ (yušraʿna) (yušraʿna)