aljina
aljina
Imenica
uredialjina, ž
Imenica
uredialjina, ž
Imenica
uredialjina, ž
Imenica
uredialjina, ž
Oblici:
Značenja:
- Ženska jednodelna odeća, haljina. [1]
- Kućni ogrtač, kućna haljina. Kovilj[1]
- Suknja i gornji deo načinjeni od iste tkanine. Turija Kać Kovilj Orlovat[1]
- Tkanina namenjena za šivenje ženske haljine. [1]
- Muški gornji kratki odevni predmet, sako. [1]
- Muški zimski kratki kaput. [1]
- Isto. Vršac[1]
- Odeća uopšte. [1]
- Oprema ležaja za spavanje. [1]
Primeri:
- Ȍnda sam òbula bòrdo cìpele, kàjzer čàrape i bòrdo štòfanu àljinu. Dobrinci [1]
- Òno je fȋno bílo, ìdēš nà slavu pa kȗpiš nȅku àljinu il cìpelu. Tovariševo Susek Laćarak Sviloš Neštin Vrdnik Subotica Sombor Mol Pačir Ravno Selo Zmajevo Turija Čurug Gospođinci Žabalj Đurđevo Kać Kovilj Begeč Futog Srpski Krstur Sanad Kikinda Novo Miloševo Novi Bečej Bašaid Melenci Elemir Itebej Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan Veliki Gaj Orlovat Farkaždin Sefkerin Ivanda Čenej Senpeter [1]
- Ovo je toliko stara àljina da joj se više ne vidi lice. Obrež [1]
- Obúkla je cìcanu àljinu i òšla u dùćān. Bačinci [1]
- Ȕzme drȕgu aljȉnu za zȃbavu, da idȅ tȁmona. Jasenovo Vršac Kruščica [1]
- Jel ćeš aljȉnu da ti kȗpim, jel ćeš nóvac. Izbište [1]
- Imućniji su nosili nedeljom i u svečanim prilikama „atlaski prusluk" i „atlasku aljinu". [2] [1]
- Za Vrbícu matrȏska aljȉna, sȕknjica, blúzica. Pavliš [1]
- Ȍndak dȃ svȅkrvi àljinu. Beška [1]
- Ìmala sam svíle, ìmala sam štòfōva, ȁljīna. Bačinci [1]
- Ȍndak svȁki prekazȋva, kȃže: Ovȏ poklȁnjam mómku i mlȃdi, aljȉnu i košȕlju. Jasenovo [1]
- Mòjim čòveku sam kúpila àljinu i tàke čàkšire. Jaša Tomić Susek Sviloš Čerević Laćarak Krušedol Futog Kikinda Neuzina Boka Šurjan Ivanda [1]
- Ogŕni aljȉnu, lȃdno je. Vršac Izbište Jasenovo [1]
- Sad je već sasvim prevladala „aljina", kako se ovde kaže za svaku vrstu kaputa. [3] [1]
- se prȁvila àljina i za zȋmu s krznènom krágnom. Jaša Tomić Neštin Silbaš Obrovac Tovariševo Bačka Palanka Begeč Zmajevo Itebej Neuzina Boka Šurjan [1]
- Mója brȁća su imȁli i čojȁne zȋmske aljȉne. Vršac Jasenovo [1]
- Tȏ je táko málko pȍdu že, krȁće ni kapȗt, aljȉna. [1]
- A imȁo je óde gróm bi, imȁo je aljȉnu i tȁj prósluk kȍžni. Izbište [1]
- Obúku se déca u dȅčije aljȉne. Vršac [1]
- Kada protekne vreme učenja zanata, šegrt se oslobađa za kalfu. Tada mu majstor daje „kalfenske aljine”, tj. prema pogodbi daje novom kalfi novo odelo, rublje i obuću, a kod nekih majstora obavezno i šešir i štap. [4] Vršac [1]
- Momkovi drugovi, fiferi, i zet zabavljaju goste. Dešava se da se prerušavaju i zbijaju raznorazne šale sa svekrvom: „Nagrde se garave i obuku stare aljine, pa u nokšir sipaju sos od paradajza i stave kobasicu, pa teraju prisutne da to jedu. Ko odbije mora da plati”. [5] Boljevci [1]
- Kat smo ìzbīrani za mȁrš, dȍbijemo drȕge àljine i nas prèmestu i jènoga dȃna mùzika nas ìsprati na àjzliban. Itebej Laćarak Buđanovci Sremski Mihaljevci Jakovo Sombor Čurug Gospođinci Žabalj Kać Mokrin Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan Ivanda Čenej [1]
- Nȍsi vojníku àljine da se presvúče. Subotica [1]
- Kàkve su ti tȏ àljine? Futog [1]
- Dòšo je ù novi ȁljīna. Đurđevo [1]
- Prèčekaj me, nàvlāčim àljine. Jaša Tomić [1]
- I ȍndak ȉma nȅki òrmān, a ne ovàkāv — trȋ fióke: u jèdno se mȅte vȅš, u drȕgo àljine i u trȅće òpēt tàko nȅšto. Mol [1]
- Ȍnda polȇžemo: nȅko nà krevet, nȅko nà slamu — mètēmo àljīna. Laćarak [1]
- Pȇt-šȇs lȅbōva i cìpovku (mȃli lȅbac, tȏ se zòve cipȏvka) i dvȇ lèpinje (zȁviju se u čàršav, mȅtedu se dìgodeka u àljine — jàstuk jel kàkvi kóžu, da òdmekne). [6] Zrenjanin Susek Sviloš Ledinci Šuljam Vrdnik Čortanovci Stari Slankamen Martonoš Subotica Sombor Obzir Stapar Pačir Deronje Sivac Tovariševo Lalić Despotovo Turija Bačko Gradište Gospođinci Đurđevo Kać Rumenka Kovilj Ravno Selo Zmajevo Begeč Futog Novi Sad Mokrin Novo Miloševo Bašaid Kumane Melenci Itebej Botoš Orlovat Uljma [1]
- U Žarkovcu postave decu na štafir da sede i ne skidaju ih sve dok svekar ne isplati mladine aljine. [7] Žarkovac [1]
- Òna Marínkova òpravila zdrȁvo lépe àljine. Jaša Tomić Novi Sad Neuzina Boka Šurjan Ivanda Čenej [1]
- Njȉ dvòjica ìdū tȁmo s kȍlima, i peškíre na kònje, i ȍnda òni tȅ àljine donèsū. Laćarak [1]
- Napustȉla je, dȍnela i aljȉne i svȅ. Vršac [1]
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 95.
- ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117.
- ↑ Milan Milošev, Vršačke papudžije. — Rad, 6, 1957, 121—137, str. 123.
- ↑ Vesna Marjanović, Prilog proučavanju promena u ciklusu svadbenih običaja Srema na primeru sela: Jakovo, Boljevci, Stari Slanakamen, Novi Karlovci, Stari Banovci. — Rad, 31, 1988—1989, 195—204, str. 198.
- ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Bačkoj. — Rad, 34, 1992, 137— 158, str. 142.