bȑnjica

Imenica

uredi

bȑnjica, ž

Značenja:

  1. Metalna alka provučena kroz njušku životinje. [1]
  2. Mreža od žice koja se stavlja životinjama na njušku. Bačinci Susek Sviloš Mol Begeč Ivanda Lovra[1]

Primeri:

  1. S bȑnjicom nè možēdu da ròvidu po kȍčini. Jaša Tomić [1]
  2. Svȕ mi kȍčinu izrȉli, dobȉćedu óni bȑnjice. Vršac Bačinci Susek Sviloš Čerević Subotica Sombor Ravno Selo Begeč Mol Turija Čurug Gospođinci Žabalj Đurđevo Kać Kovilj Novo Miloševo Novi Bečej Itebej Taraš Neuzina Boka Šurjan Orlovat Jasenovo Ivanda Lovra Deska [1]
  3. Uvúću jȃ toj kr̀mači bȑnjicu, pa òna nȇće rȉti. Pačir [1]


Reference

uredi
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.

Napomene

uredi